Page 171 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 171

Očito, ništa se nije promenilo – pogotovo u Vatikanu. Godine
             1939. nije bilo potrebno menjati ni jednu jedinu reč u tom cinič-
             nom pismu, osim u delu “duhovni napredak Crkve” koji se, u
             ovom slučaju, odnosio na nekoliko miliona poljskih katolika koji
             se pridružuju Velikom Rajhu.
               Ova  činjenica  lako  objašnjava  škrtost  u  papskim  izrazima
             saučešća u “Summi Pontificatus”.
                U Čehoslovačkoj, Vatikan se pokazao još bolje: dao je Hitleru
             jednog  od  svojih  prelata,  tajnog  savetnika,  da  bude  čelnik  te
             satelitske države Rajha.
               Anšlus je podigao veliku prašinu u Evropi. Od sada pa nada-
             lje,  hitlerovska  pretnja  je  lebdela  nad  Čehoslovačkom  i  rat  se
             predosećao.  Ali,  u  Vatikanu,  niko  nije  izgledao  zabrinuto.
             Poslušajmo M. Karla-Roksa:
               “Sredinom avgusta, pokušao sam da ubedim Papu da govori
             u korist mira – pravednog mira, naravno… Moji prvi pokušaji su
             bili neuspešni. Ali, od početka septembra 1938, kada je međuna-
             rodna  kriza  dostigla  svoj  vrhunac,  počeo  sam  dobijati,  u
             Vatikanu, utisak spokoja koji je bio u oštroj suprotnosti sa situa-
             cijom koja se brzo pogoršavala”. 70
               “Svi moji pokušaji”, dodaje bivši francuski ambasador, “zavr-
             šavali  su  se  istim  odgovorom  Pija  XI:  ‘To  bi  bilo  beskorisno,
             bespotrebno,  necelishodno.’  Nisam  mogao  razumeti  njegovo
             uporno ćutanje”. 71
               Događaji koji su usledili su objasnili ovo ćutanje. Prvo se de -
             silo pripajanje Sudeta od strane Rajha, s podrškom Hrišćanske
             Socijalističke  Stranke,  naravno;  ovo  pripajanje  je  priznato
             Minhenskim sporazumom, i Republika Čehoslovačka je pode-
             ljena. Ali Hitler, koji je preuzeo obavezu poštovanja njenog teri-
             torijalnog integriteta, je u stvarnosti nameravao da pripoji češke
             oblasti nezavisno od Slovačke, i da vlada njima preko svog na -
             mesnika.
               Bilo mu je lako da postigne ove ciljeve jer su većina slovačkih
             političkih  vođa  bili  katolički  velikodostojnici.  Prema  Valteru
             Hagenu, jedan među njima, sveštenik Hlinka (jezuita), imao je
                     72
             na raspolaganju “čuvara” obučavanog po nacističkim S. A. nače-
             lima.
             170
   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176