Page 171 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Očito, ništa se nije promenilo – pogotovo u Vatikanu. Godine
1939. nije bilo potrebno menjati ni jednu jedinu reč u tom cinič-
nom pismu, osim u delu “duhovni napredak Crkve” koji se, u
ovom slučaju, odnosio na nekoliko miliona poljskih katolika koji
se pridružuju Velikom Rajhu.
Ova činjenica lako objašnjava škrtost u papskim izrazima
saučešća u “Summi Pontificatus”.
U Čehoslovačkoj, Vatikan se pokazao još bolje: dao je Hitleru
jednog od svojih prelata, tajnog savetnika, da bude čelnik te
satelitske države Rajha.
Anšlus je podigao veliku prašinu u Evropi. Od sada pa nada-
lje, hitlerovska pretnja je lebdela nad Čehoslovačkom i rat se
predosećao. Ali, u Vatikanu, niko nije izgledao zabrinuto.
Poslušajmo M. Karla-Roksa:
“Sredinom avgusta, pokušao sam da ubedim Papu da govori
u korist mira – pravednog mira, naravno… Moji prvi pokušaji su
bili neuspešni. Ali, od početka septembra 1938, kada je međuna-
rodna kriza dostigla svoj vrhunac, počeo sam dobijati, u
Vatikanu, utisak spokoja koji je bio u oštroj suprotnosti sa situa-
cijom koja se brzo pogoršavala”. 70
“Svi moji pokušaji”, dodaje bivši francuski ambasador, “zavr-
šavali su se istim odgovorom Pija XI: ‘To bi bilo beskorisno,
bespotrebno, necelishodno.’ Nisam mogao razumeti njegovo
uporno ćutanje”. 71
Događaji koji su usledili su objasnili ovo ćutanje. Prvo se de -
silo pripajanje Sudeta od strane Rajha, s podrškom Hrišćanske
Socijalističke Stranke, naravno; ovo pripajanje je priznato
Minhenskim sporazumom, i Republika Čehoslovačka je pode-
ljena. Ali Hitler, koji je preuzeo obavezu poštovanja njenog teri-
torijalnog integriteta, je u stvarnosti nameravao da pripoji češke
oblasti nezavisno od Slovačke, i da vlada njima preko svog na -
mesnika.
Bilo mu je lako da postigne ove ciljeve jer su većina slovačkih
političkih vođa bili katolički velikodostojnici. Prema Valteru
Hagenu, jedan među njima, sveštenik Hlinka (jezuita), imao je
72
na raspolaganju “čuvara” obučavanog po nacističkim S. A. nače-
lima.
170