Page 201 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 201

godina  pretvorio  Italiju  u  zatvor,  i  ruševine  u  ratu  1940-1945.
             pronalazi svoje ishodište u gotovo jedinstvenom primeru u isto-
             riji: krajnjoj nesrazmeri između veštački stvorene legende oko
             imena i stvarnih mogućnosti bednog stvorenja koje je nosilo to
             ime”. 122
               Ovaj savršeni obrazac se može primeniti i na Hitlera, kao na
             Musolinija: isti nesklad između legende i sposobnosti, isti ne -
             dos tatak “uglađenosti” kod ta dva osrednja probisveta s gotovo
             istovetnom prošlošću; njihovi munjeviti uspesi se mogu objas -
             niti samo njihovim darom podbunjivanja gomile, darom koji ih
             je doveo u žižu javnosti.
               Da je legenda bila “veštački stvorena” očito je kada znamo da,
             danas, Firerova pojava na nemačkim ekranima izaziva ništa više
             od grohotnog smeha.
               Ali  zar  nije  očigledna  bezvrednost  ovih  ljudi  i  pravi  razlog
             zbog kojeg su izabrani da dođu na vlast? Činjenica je da se isti
             nedostatak ljudskih vrednosti može naći kod svih onih koje je
             Vatikan izabrao da budu njegovi prvaci.
               U Italiji i Nemačkoj, bilo je nekih “pravih” državnika, “istin-
             skih” vođa, koji su bili sposobni da upravljaju i vladaju bez osla-
             njanja na tog mahnitog “mistika”. Ali oni su bili suviše pametni
             i  nedovoljno  popustljivi.  Vatikan  i  pogotovo  “Crni  Papa”,  fon
             Ledočovski, nije mogao da ih drži kao “batinu u svojoj ruci”, i da
             ih natera da služe njegovim ciljevima po svaku cenu.
               Videli smo kako su revolucionarnog Musolinija lako obrlatili
             izaslanici Svete Stolice koji su mu obećali vlast.
               Kruti  Hitler  se  pokazao  isto  tako  popustljivim.  Plan  Ledo -
             čovskog je bio, prvobitno, stvaranje federacije katoličkih država
             u srednjoj i istočnoj Evropi, u kojoj bi Bavarska i Austrija (kojima
             bi upravljao jezuita Seipel) imale predvodničku ulogu. Bavarska
             se morala otcepiti od Nemačke Vajmarske Republike – i, nekim
             slučajem, buntovni Hitler, austrijskog porekla, je bio u to vreme
             bavarski separatista.
               Ali  izgledi  za  uspostavljanje  ove  federacije  i  dovođenje
             Hapsburga  na  njeno  čelo  su  bivali  sve  slabiji  i  slabiji,  dok  je
             monsinjor  Pačeli,  nuncije  koji  je  otišao  iz  Minhena  za  Berlin,
             postajao  sve  svesniji  slabosti  Nemačke  Republike  zbog  nedo-
             200
   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206