Page 201 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

godina pretvorio Italiju u zatvor, i ruševine u ratu 1940-1945.
pronalazi svoje ishodište u gotovo jedinstvenom primeru u isto-
riji: krajnjoj nesrazmeri između veštački stvorene legende oko
imena i stvarnih mogućnosti bednog stvorenja koje je nosilo to
ime”. 122
Ovaj savršeni obrazac se može primeniti i na Hitlera, kao na
Musolinija: isti nesklad između legende i sposobnosti, isti ne -
dos tatak “uglađenosti” kod ta dva osrednja probisveta s gotovo
istovetnom prošlošću; njihovi munjeviti uspesi se mogu objas -
niti samo njihovim darom podbunjivanja gomile, darom koji ih
je doveo u žižu javnosti.
Da je legenda bila “veštački stvorena” očito je kada znamo da,
danas, Firerova pojava na nemačkim ekranima izaziva ništa više
od grohotnog smeha.
Ali zar nije očigledna bezvrednost ovih ljudi i pravi razlog
zbog kojeg su izabrani da dođu na vlast? Činjenica je da se isti
nedostatak ljudskih vrednosti može naći kod svih onih koje je
Vatikan izabrao da budu njegovi prvaci.
U Italiji i Nemačkoj, bilo je nekih “pravih” državnika, “istin-
skih” vođa, koji su bili sposobni da upravljaju i vladaju bez osla-
njanja na tog mahnitog “mistika”. Ali oni su bili suviše pametni
i nedovoljno popustljivi. Vatikan i pogotovo “Crni Papa”, fon
Ledočovski, nije mogao da ih drži kao “batinu u svojoj ruci”, i da
ih natera da služe njegovim ciljevima po svaku cenu.
Videli smo kako su revolucionarnog Musolinija lako obrlatili
izaslanici Svete Stolice koji su mu obećali vlast.
Kruti Hitler se pokazao isto tako popustljivim. Plan Ledo -
čovskog je bio, prvobitno, stvaranje federacije katoličkih država
u srednjoj i istočnoj Evropi, u kojoj bi Bavarska i Austrija (kojima
bi upravljao jezuita Seipel) imale predvodničku ulogu. Bavarska
se morala otcepiti od Nemačke Vajmarske Republike – i, nekim
slučajem, buntovni Hitler, austrijskog porekla, je bio u to vreme
bavarski separatista.
Ali izgledi za uspostavljanje ove federacije i dovođenje
Hapsburga na njeno čelo su bivali sve slabiji i slabiji, dok je
monsinjor Pačeli, nuncije koji je otišao iz Minhena za Berlin,
postajao sve svesniji slabosti Nemačke Republike zbog nedo-
200