Page 217 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 217

ta. Hitlerovsko doba je umnožilo takve primere. Može li biti dru-
             gačije za silu koja je u isto vreme uzvišena i ovozemaljska?
               Slučajevi kada maske padnu su veoma retki. Da bi svet pri -
             sus tvovao  takvom  prizoru,  potrebna  je  nepredviđena  situacija
             koja, u očima Vatikana, ugrožava njegove suštinske interese. Tek
             onda otklanja svaku nejasnoću i otvoreno se bori svim raspolo-
             živim sredstvima.
               To je ono što se desilo u Rimu, 7. januara 1960, u vezi “sami-
             ta”  koji  je  trebao  da  dovede  za  isti  sto  čelnike  vlada  Istoka  i
             Zapada, u pokušaju da se dogovore uslovi za mirnu koegzisten-
             ciju zastupnika dve suprotstavljene ideologije.
               Naravno, stav Vatikana po tom pitanju nas nije ostavljao u
             nedoumici.  U  Sjedinjenim  Državama,  kardinal  Spelman  ga  je
             iskazao  pozivanjem  katolika  da  pokažu  svoje  neprijateljstvo
             prema g. Hruščovu kada je bio gost američkog predsednika. Sa
             svoje  strane,  i  bez  jasnog  izražavanja  stava,  Njegova  Svetost
             papa Jovan XXIII nije pokazao oduševljenje za “popuštanje za -
             teg nutosti” u svojoj Božićnoj poruci. Iskazana “nada” za mirom
             u svetu, želja koja je “obavezna” u takvom dokumentu, izgleda-
             la je veoma slabo među mnogobrojnim pozivima zapadnim li-
             derima da budu mudri. Ali, za sada, Vatikan je pokazivao dobro
             lice.
               Šta se onda desilo za manje od dve sedmice? Da li se još jedna
             dugo gajena “nada” – da prvi sastanak propadne – pokazala uza-
             ludnom? Da li je odluka g. Grončija, predsednika Italijanske Re -
             publike, da ode u Moskvu, bila kap koja je prelila čašu?
               Šta god da se desilo, oluja je počela iznenada 7. januara – a
             crkvene munje su udarale (s neviđenom žestinom) na “hrišćan-
             ske” državnike, koje su krive što su želeli kraj hladnog rata. 8.
             januara, “Le Monde” je štampao sledeći tekst:
               “Na dan kada je predsednik Italijanske Republike trebao da
             ode u pažljivo pripremanu zvaničnu posetu moskovskom ruko-
             vodstvu,  kardinal  Otaviani,  naslednik  kardinala  Pizardoa  na
             mestu  sekretara  Kongregacije  Svetog  Ureda,  ili  načelnika  Crk -
             venog  vrhovnog  suda,  održao  je  zapanjujući  govor  u  bazilici
             ‘Santa  Marija  Mađore’,  tokom  jutarnje  umilostivne  službe  za
             ‘Crkvu Tišine’.
             216
   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222