Page 218 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Nikada pre nije crkveni velikodostojnik, na jednom od naj-
važnijih položaja u Vatikanu, napao sovjetske vlasti, s takvom
žestinom, niti tako strogo ukorio Zapadne sile koje su s njima
sarađivale”.
“Le Monde” je dao dovoljno izvoda iz tog burnog govora da
opravdaju pridev “zapanjujući” koji je upotrebljen. “Tamer lano -
va vremena su se vratila”, ustvrdio je kardinal Otaviani – a sov -
jetske vođe su opisane kao “novi antihristi” koji “proganjaju,
zat varaju, ubijaju, i ostavljaju pustoš iza sebe”. Govornik je užas -
nut što se više niko “ne boji da se rukuje s njima”, i što se,
“naprotiv, utrkuju ko će biti prvi da to uradi i razmeni osmehe s
njima”. Onda je podsetio svoje slušaoce da se papa Pije XII
povukao u Kastelgandolfo kada je Hitler došao u Rim – zaborav-
ljajući pri tom da je taj isti pontif zaključio za Crkvu veoma povo-
ljan Konkordat s Hitlerom.
Putovanje u svemir takođe nije bilo pošteđeno u toj žestokoj
javnoj osudi: “Savremeni čovek… veruje da može oskrnaviti
Nebesa svojim podvizima u svemiru i tako još jednom pokazati
da Bog ne postoji”.
Zapadni “političari i državnici” koji su, po kardinalu, “postali
glupi od straha”, su dobili strašne grdnje – kao i svi “hrišćani”
koji “ne reaguju i ne kipte od besa…”
Na kraju, dao je ovaj ozbiljan i važan zaključak:
“Možemo li reći da smo zadovoljni s bilo kakvim popušta-
njem zategnutosti kada, pre svega, ne može biti nikakvog mira,
među ljudima, ukoliko ne pokažemo najosnovnije poštovanje za
našu savest, veru, Hristovo lice na koje se ponovo pljuje, kruni-
sano vencem od trnja? Možemo li pružiti ruku onima koji tako
čine?”
Ove dramatične reči nas ne mogu naterati da zaboravimo da
bi Vatikan teško smeo da govori o “uvažavanju savesti” jer je
bestidno potiskuje u državama gde vlada, kao u Frankovoj Špa-
niji gde su protestanti izloženi progonu. U stvari, veoma je drsko
– pogotovo od strane sekretara Svetog Ureda! – zahtevati od dru-
gih da pokazuju ovo “najosnovnije poštovanje” kada ga Rimska
Crkva u potpunosti odbacuje.
Poslanice “Quanta cura” i “Syllabus” su jasne:
217