Page 219 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 219

“Prokletstvo  na  onog  koji  kaže:  svaki  čovek  je  slobodan  da
             prigrli i ispovedi veru za koju smatra da je istinita”. (Syllabus,
             član XV)
               “… Ludost je pomisliti da je sloboda savesti i veroispovedanja
             pravo svakog čoveka”.  (Quanta cura)
               Sudeći po načinu na koji se ophodi prema “jereticima”, nije
             čudo što Vatikan sistematski osuđuje sve pokušaje da se dođe do
             sporazuma između “hrišćanskih” država i onih koje su zvanično
             ateističke. “Non est pax impilis” – “Nema mira za bezbožnike”!
               A jezuita otac Kaveli, kao i mnogi drugi pre njega, proglašava
             da je ova “beskompromisnost” “najvažniji zakon” Rimske Crkve.
               Kao protivtežu kardinalovom izlivu gneva, navešćemo drugi
             članak koji se pojavio u istom broju “Le Monde-a”, 9. januara
             1960. godine:
               “Čovečanstvo  se  približava  situaciji  u  kojoj  opšte  uništenje
             postaje moguće. U svetu danas, ne postoji drugi događaj koji se
             može porediti, po važnosti, s ovim… Stoga moramo stalno stre-
             miti  ka  pravednom  miru”.  Te  reči  je  izgovorio  predsednik
             Ajzenhauer, juče, u četvrtak, pred američkim Kongresom, u isto
             vreme kada je kardinal Otaviani, u Rimu, osudio koegzistenciju
             kao zločin jednak Kainovom.
               Razlika između ta dva načina razmišljanja ne može biti upad -
             ljivija: ljudski i teokratski – a isto tako i opasnost koja se nadvija
             nad  svetom  zbog  tog  jezgra  slepog  fanatizma  koje  nazivamo
             Vatikanom. Njegovo “sveto” samoljublje je toliko da okolnosti i
             nužnost postizanja međunarodnog sporazuma, u cilju spreča-
             vanja potpunog istrebljenja čovečanstva, nisu važni.
               Sekretar  Svetog  Ureda  –  tog  vrhovnog  suda  čija  je  prošlost
             isuviše dobro poznata – ne uzima u obzir verovatnoću da će se
             nešto tako dogoditi. Da li Rusi idu na misu? To je važno pitanje,
             i ako predsednik Ajzenhauer to ne razume, to je zbog toga “što je
             oglupaveo od straha”, da upotrebim izraz vatrenog “Porporato-
             a”.
               Mahnitost  govora  kardinala  Otavianija  u  isto  vreme  nas
             zasmejava i užasava. I mnogi misle da će ovaj huškač teško ube-
             diti “hrišćane” da dočekaju atomsku bombu s mirom. Ali mora-
             mo  biti  oprezni!  Iza  ovog  predstavnika  Svete  Stolice  stoji  cela
             218
   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224