Page 221 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Luciji, koja se na kraju zamonašila i posvedočila o tom događa-
ju mnogo kasnije, 1942, u “memoarima” koje je napisala na zah-
tev svojih pretpostavljenih.
Ova bajka nas može nasmejati, ali ostaje činjenica da ju je
Vatikan – u vreme pape Pija XII – širio s kraja na kraj sveta broj-
nim govorima, propovedima, svečanim izjavama, knjigama i le -
cima, i pronošenjem kipa te nove i veoma politizovane “Naše
Gospe” kroz svaki kontinent – gde su čak i životinje, kako su nam
rekli, dolazile da se poklone. Ove bučne propagande se vernici
još uvek jasno sećaju – kao i besmislenih tvrdnji kao što je ova,
štampana 1. novembra 1952. u “La Croix-u”:
“Fatima je postala raskršće… Sudbina naroda se može bolje
odlučiti tamo nego za okruglim stolom”.
Njeni sledbenici se ne mogu više kriti iza dvosmislenih reči.
Mogućnosti su savršeno jasne: “Popuštanje zategnutosti ili hla-
dni rat”. – Vatikan bira rat – i to ne krije.
Ovaj izbor ne treba da iznenađuje nikoga – ako nas je iskustvo
i ono iz skore prošlosti, naučilo nečemu. A ako iznenađuje neko-
ga, verujemo da je zbog nesvečanog načina na koji je to izreče-
no, i bez uobičajene kamuflaže.
Počinjemo da shvatamo nasilje kada uzmemo u obzir važ-
nost ovog pitanja za rimskog pontifa. Pogrešno bismo procenili
Vatikan misleći da će se odreći nade stare koliko i Velika Šizma,
nade u vraćanje pravoslavnih vernika pod njegovu vlast vojnim
putem. Hitlerov dolazak na vlast je bio posledica te uporne nade
– ali i konačan poraz njegovog krstaškog pohoda nije otvorio oči
rimskoj Kuriji prema ludosti takve težnje.
Postoji još jedan neodložniji posao: oslobađanje Poljske, Ma -
đarske, i Čehoslovačke “Crkve Tišine” koja je postala takva zbog
neočekivanog sleda događaja – za Vatikan – u nacističkom krs -
taš kom ratu. "Qui trop embrasse mal etreint” (Ko sve grabi, sve
i gubi): mudra poslovica koju fanatici nikad nisu razumeli.
Da bi nastavio svoj prodor na Istok, klerikalni “Drang nach
Osten”, i povratio svoja izgubljena uporišta, Vatikan se još uvek
oslanja na nemačku “sekularnu ruku”, svoju glavnu evropsku
uzdanicu. Na čelo Savezne Republike Nemačke – zapadnog dela
velikog Rajha – postavljen je čovek od poverenja, kancelar Kon -
220