Page 220 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 220

papska organizacija – a pogotovo tajna vojska jezuita koja nije
             sačinjena od običnih vojnika. Svi članovi te čuvene Družine rade
             unutar hodnika moći, i njihove akcije, bez mnogo buke, mogu
             biti veoma delotvorne, odnosno mogu naneti veliko zlo.
               Širile su se glasine da surovi nastup kardinala Otavianija ne
             odražava razmišljanje Svete Stolice, već samo ono od takozva-
             nog “integrističkog” klana. Katolička štampa, barem u Fran cus-
             koj, pokušala je da umanji značaj tog nasilničkog govora – “La
             Croix”, na primer, samo je štampao kratak izvod iz koga je svo
             nasilje izostavljeno. To je bio dobar pokušaj, ali nije mogao pre-
             variti nikoga. Prosto je nemoguće da je tako oštra kritika, od izu-
             zetne političke važnosti, mogla biti izgovorena sa propovedao-
             nice “Santa Marije Mađore” od strane sekretara Svetog Ureda,
             bez odobrenja starešine te Kongregacije, tj. njenog “prefekta”,
             pape  lično.  Koliko  mi  znamo,  on  se  nikada  nije  odrekao  svog
             rečitog pomoćnika. Papa Jovan XXIII nije mogao sam baciti tu
             bombu,  ali  poverivši  jednom  od  najvažnijih  velikodostojnika
             Kurije da to uradi umesto njega, želeo je da svi znaju da on daje
             svoj prećutni pristanak.
               Pored toga, nekim čudnim “slučajem”, dogodila se jedna sla-
             bija eksplozija u isto vreme, u obliku članka u “Osservatore Ro -
             mano”, osuđujući ponovo socijalizam, čak i onaj ne-marksistič -
             ki, kao “protivan hrišćanskoj istini”. Ipak, oni koji politički “gre -
             še” na ovaj način, nisu izopšteni iz Crkve “ipso facto” (samom
             činjenicom) kao komunisti. Za njih još uvek ima nade da će izbe-
             ći Pakao – ali pretnja Čistilišta ostaje!
               Žestoko se protiveći svakom pokušaju približavanja Istoka i
             Zapada, da li je Vatikan očekivao neki pozitivan ishod? Da li se
             stvarno nadao da će zastrašiti državnike koji slede politiku mira?
             Ili se barem nadao da će izazvati osećanje suprotno “popuštanju
             zategnutosti” među vernicima?
               Koliko god takva nada izgledala neostvarivo, verovatno nije
             ostavljala  na  miru  ove  klerikalne  umove.  Njihov  jedinstven
             pogled na svet mora proizvesti takve iluzije. Štaviše, ovi proroci
             nisu mogli zaboraviti jednu priču kojom su tako dugo obmanji-
             vali one koji su im verovali. Govorimo o “ruskom obraćenju”,
             koje je navodno Devica Marija najavila 1917. u Fatimi pastirici
                                                                       219
   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225