Page 233 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 233

dobra  ako,  pre  svega,  kvari  dušu.  Kada  neko  potpuno  preda
             svoje biće Društvu, drugi ljudi prestaju biti važni”. 11
               U stvari, nacističke glavešine nisu imale nikakvog obzira pre -
             ma “drugim ljudima”; isto se može reći i za jezuite!
               “Načinili su od pokornosti svog idola”. 12
               I na tu pokornost su se pozivali optuženici u Nirnbergu da bi
             opravdali svoje užasne zločine.
               Na kraju, preuzimamo od istog autora, koji je veoma dobro
             ispitao jezuitski fanatizam, ovaj konačni zaključak:
               “Prekoravamo  Isusovce  zbog  njihovog  lukavstva,  politike  i
             obmane, pripisujemo im proračunatost, skrivene motive, udar-
             ce ispod pojasa; prekorevamo ih čak i zbog visprenosti njihovih
             članova. A ipak, ne postoji nijedna zemlja gde Društvo nije doži-
             velo veliko razočarenje, gde se nije sramotno ponašalo i navuklo
             na sebe opravdani gnev.
               Da njihov makijavelizam poseduje dubinu koja mu se uvek
             pripisuje, da li bi ovi ozbiljni i promišljeni ljudi stalno upadali u
             provaliju koju ljudska mudrost može predvideti, da li bi stalno
             doživljavali poraze koje su mogli očekivati s obzirom da su ih
             iskusili u svim civilizovanim državama?
               To  je  lako  objasniti:  moćan  um  upravlja  Društvom,  toliko
             moćan  da  ga  tera  preko  kamena  spoticanja,  kao  da  ga  može
             polomiti, ad majorem Dei Gloriam (sve na veću slavu Božiju).
               To nije um Generala, njegovih savetnika i starešina Reda…
               To je živi um ovog ogromnog bića, to je snaga koja neminov -
             no proizlazi iz tog skupa žrtvovanih savesti, sputanih razuma; to
             je razorna snaga i oholi bes Reda, koji proishode iz same njego-
             ve prirode.”
               Kada se oblaci nagomilaju, grmljavina je snažna i oluja mora
             početi. 13
               Između 1939. i 1945, oluja je odnela 57 miliona duša pustoše-
             ći i uništavajući Evropu.
               Moramo biti na oprezu; nova i još gora nesreća se može kriti
             u tim istim oblacima; munja može opet udariti, bacajući svet u
             “provaliju  koju  ljudska  mudrost  može  predvideti”,  ali  iz  koje
             niko ne bi mogao da ga spase.


             232
   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238