Page 228 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

“Oni uvek teže sjedinjavanju crkvene moći koju poseduju.
Papina nepogrešivost smeta biskupima i vladama: ne obazirući
se, oni se za nju zalažu na Koncilu u Trentu, a izborili su je na
Vatikanskom Koncilu (1870)… Ugled Društva opčinjava, unutar
Crkve, njegove protivnike koliko i prijatelje. Poštujemo ga, ili ga
se, ako ništa drugo, bojimo; mislimo da može učiniti sve, pa se i
ponašamo shodno tome”. 3
Drugi katolički pisac govori o posledicama koncentrisanja
mo ći u Pontifovim rukama:
“Isusovo Društvo je sumnjičavo prema životu, tom izvoru
jeresi i stoga mu suprotstavlja autoritet.”
Koncil u Trentu već deluje kao testament katoličanstva. To je
poslednji pravi Koncil.
“Posle njega, održan je još samo Vatikanski Koncil koji odob -
rava prestanak održavanja koncila.
Svi smo svesni šta je papa postigao krajem koncila. Ali takođe
– i šta je izgubio!
Katoličanstvo postaje apsolutistička monarhija, koja je zau-
vek utemeljena na načelu papske nepogrešivosti. Slika je lepa,
ali život snosi njenu cenu. Sve proističe iz Rima, a Rimu je ostav-
ljeno da se oslanja samo na Rim.” 4
Dalje, isti autor ukratko navodi šta je zasluga čuvenog
Društva: “Možda je odložena smrt Crkve, ali je to postignuto
nekom vrstom pogodbe sa smrću” 5
Vrsta skleroze, a možda i nekroze, se širi i slabi Crkvu, usled
jačanja sinova Lojole. Uvek budni čuvari dogme, čiju zastarelost
naglašavaju svojim nenormalnim obožavanjem Device Marije,
jezuiti, gospodari Gregorijanskog Pontifskog Univerziteta kojeg
je osnovao Ignacije Lojola, proveravaju šta se podučava u se me -
ništima, nadgledaju Misije, upravljaju Svetim Uredom, po kre ću
Katoličku Akciju, cenzurišu i uređuju versku štampu u svakoj
zemlji, pomažu s velikom ljubavlju važna mesta hodočaš ća:
Lurd, Lisi, Fatimu, Međugorje itd. Ukratko, oni su svuda, i može-
mo smatrati značajnom činjenicu da papi, dok služi misu, uvek
pomaže jezuita; njegov ispovedilac je takođe uvek jezuita.
Radeći na skupljanju svih poluga vlasti u rukama Vrhovnog
Pontifa, Društvo je u stvari radilo za sebe i za papu, na koga bi se
227