Page 231 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

U svakom slučaju, francuski ogranak “Opus Dei-a”, koji je
trebao biti “Božje delo”, ipak nije toliko tajnovit sudeći prema
onome što je o njemu napisao Fransoa Moriak:
“… Primio sam čudno pismo, toliko čudno da bih, da ga nije
potpisao katolički pisac koji je moj prijatelj i kome verujem,
pomislio da se radi o neslanoj šali. On je ponudio članak jednom
časopisu koji je ponudu sa zadovoljstvom prihvatio, ali nikad
nije potvrdio njegov prijem. Posle nekoliko meseci, moj prijatelj
je postao nestrpljiv, raspitivao se i na kraju dobio ovaj odgovor
od urednika tog časopisa: ‘Kao što vam je verovatno poznato,
‘Opus Dei’ već nekoliko meseci proverava šta objavljujemo. I oni
nikako nisu dozvolili da taj tekst ode u štampu’. Moj prijatelj mi
je postavio pitanje: ‘Šta je Opus Dei’? I ja, takođe, to otvoreno i
iskreno pitam…” 7
Ovo pitanje – za koje M. Moriak nagoveštava da nije toliko
iskreno kao što on kaže – ugledni akademik je mogao da postavi
ljudima koje je dobro poznavao: piscima, izdavačima, knjižari-
ma, naučnicima, predavačima, ljudima iz sveta pozorišta i filma
– ukoliko mu nije više odgovaralo da dobija obaveštenja u ured-
ničkim centrima.
Što se tiče otpora “Opus Dei-u” od strane nekih jezuita, u
tome vidimo ništa više od suparništva između grupa. Društvo
Isusovo, kao što smo rekli i dokazali – je “modernističko” koliko
i “integrističko”, već kako prilike nalažu, jer želi da bude prisut -
no na obe strane. U stvari, isti časopis “Le Monde” štampao je
članak koji je napisao M. Žan Kreač, u kome nas ironično poziva
da se divimo “inkvizicijskim presudama španskih jezuita”, sre-
ćom ograničenih na dela francuske književnosti. Zaista, ovaj
jezuitski cenzor ne izgleda kao “modernista”, sudeći po onome
što M. Kreač govori:
“Da je otac Garmendia imao moć kardinala Tavere, onog čiji
je pogled Greko opisao kao zelenkastu munju, nad purpurom,
Španija bi bila upoznata s našom književnošću samo od uško-
pljenih… ili čak obezglavljenih pisaca”.
Onda, pošto je naveo nekoliko primera revnosti prečasnog
oca, autor postavlja umesno pitanje:

230