Page 229 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

mogle odnositi ove čuvene reči: “Ja sam njihov poglavar, stoga
ih sledim”.
Dakle, sve su uzaludniji pokušaji da se napravi razlika izme-
đu delovanja Svete Stolice i Društva Isusovog. Ali ovaj Red, koji
predstavlja samu kičmu Crkve, teži da njom zagospodari u pot-
punosti. Već dugo vremena, biskupi su ništa više od “činovnika”,
poslušni izvršitelji naređenja koja stižu iz Rima, odnosno jezuit-
skog sedišta.
Bez ikakve sumnje, Lojolini učenici su nastojali da sakriju od
očiju vernika surovost sistema koji je postajao sve totalitarniji.
Katolička štampa, koja je bila u njihovim rukama, pokušava da s
malo raznolikosti, ostavi lažan utisak o svojoj nezavisnosti na
svoje čitaoce, da bude otvorena za “nove” ideje: oci, koji su sve
svima, rado koriste ove trikove koji bi obmanuli samo one koji-
ma je glava u oblacima. Ali, iza svega toga, večiti jezuita posma-
tra, o kome je već pomenuti autor napisao: “Beskompromisnost
mu je urođena. Pošto može biti prevrtljiv, zbog svog lukavstva,
on se samo ističe u tvrdoglavosti”. 6
Pronalazimo odlične primere te tvrdoglavosti i podmukle
pris trasnosti u strpljivom radu jezuita, na pomirenju, bilo to

dobro ili loše, “savremenog” i naučnog duha kojem poklanjaju
dosta pažnje sa zahtevima “doktrine” uopšte, a posebno onih
idolopokloničkih oblika pobožnosti – kao što je obožavanje Ma -
rije i čuda – kojih su oni najrevnosniji pobornici.
Reći da su ovi napori urodili plodom bilo bi preterivanje: ka -
da se spoje voda i vatra, dobije se uglavnom para. Ali čak i ti pro-
zirni oblaci zadovoljavaju neke neiskvarene umove, iako su upo-
zoreni da previše logike u razmišljanju škodi iskrenoj pobožno-
sti. “Vade retro, Satanas”! (Odstupi, Satano!)
Što se toga tiče, nemačka metafizika je najkorisnija; u njoj na -
lazimo sve što nam treba. Ne postoji detinjasto sujeverje koje,
na kon pažljive obrade, neće dobiti na ozbiljnosti i čak intelek-
tualnoj dubini. Veoma je zabavno pratiti igru u časopisima i bil-
tenima raznih kulturnih grupa.
Tamo, radoznalac pronalazi podatke koji su mu potrebni, a
posebno onaj koji može da čita između redova.

228