Page 31 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 31

što bi rekli, oživljeni pred očima kandidata. Slatke i blažene sce -
             ne  se  smenjuju  sa  najcrnjim,  u  spretno  raspoređenom  ritmu.
             Nema potrebe pominjati da Pakao ima najistaknutiju ulogu u toj
             „predstavi magičnih svetiljki“, sa svojim ognjenim jezerom u ko -
             je  se  bacaju  prokleti,  užasnim  koncertom  vrisaka,  gnusnim
             smra dom sumpora i zapaljenog mesa. I pored toga je Hrist uvek
             tu da pomogne maštaru koji ne zna kako da mu zahvali što ga
             već nije bacio u pakao da plati za svoje prošle grehove.
               Evo šta je Edgar Kvinet (Edgar Quinet) napisao:
               „Nisu samo vizije predodređene, već su i uzdasi, udisaji, izdi-
             saji zabeleženi; pauze i intervali tišine su zapisani kao u notnom
             sistemu. U slučaju da mi ne verujete, citiraću: ‘Treći način molit -
             ve je merenjem reči i perioda tišine.“ Ovaj posebni način molit -
             ve se sastoji od izostavljanja nekih reči između svakog daha; i
             malo  dalje:  „Potrudite  se  da  održite  jednake  razmake  između
             svakog daha i prigušenog jecaja i reči (et paria anhelituum ac
             vocum interstitia observet), što znači da čovek, inspirisan ili ne,
             postaje  samo  mašina  koja  mora  da  uzdiše,  jeca,  stenje,  plače,
             viče ili da uzima dah u tačnom trenutku i redom koji se po iskus -
             tvu pokazao najpogodnijim.“ 12a
               Razumljivo je da nakon četiri sedmice posvećene ovim inten-
             zivnim vežbama, sa upravnikom kao jedinim saradnikom, kan-
             didat postaje zreo za dalje uvežbavanje i „lomljenje“.
               Evo šta Kvinet ima da kaže kada priča o tvorcu takve omam-
             ljujuće metode:
               „Znate li šta ga izdvaja od svih isposnika iz prošlosti? Činjeni-
             ca da je mogao da proučava i analizira sebe logički i hladnokr-
             vno u tom stanju zanosa, dok je za sve druge ta ideja razmatra-
             nja bila nemoguća.
               Nametanjem njegovim sledbenicima radnji koje su, za njega,
             bile spontane, trebalo mu je samo trideset dana da slomi, ovom
             metodom, volju i rasuđivanje, na način na koji jahač iznuruje
             svog konja. Trebalo mu je samo trideset dana ‘triginta dies’, da
             potčini dušu. Obratite pažnju da se jezuitizam širio zajedno sa
             modernom inkvizicijom: dok je inkvizicija mučila telo, duhovne
             Vežbe su lomile umove pod Lojolinom mašinerijom.“  12b


             30
   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36