Page 44 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 44
Poglavlje 5
Italija, Portugalija, Španija
„Francuska“, piše gospodin Bohmer, „je kolevka Isusovog
Društva, ali je u Italiji ono primilo svoj program i ustav. Stoga je
u Italiji pustilo korenje i odatle se raširilo“. 1
Autor skreće pažnju na rastući broj fakulteta i jezuitskih aka-
demija (128 i 1680), „ali“, kaže on, „istorija italijanske civilizaci-
je tokom 16. i 17. veka najbolje pokazuje rezultate toga. Ako je
obrazovana Italija ponovo prigrlila veru i uputstva Crkve, dobila
no vu žestinu za asketizam i misije, ponovo počela da komponu-
je religiozne pesme i himne za Crkvu, namenila savesno slikar-
ske četkice i skulptorska dleta da uzdigne religijski ideal, nije li to
zato što su učeni slojevi stasavali u jezuitskim koledžima i ispo-
vedaonicama?“ 2
Nestale su „detinjasta jednostavnost, radost, vedrina i prosta
ljubav prema prirodi...”
„Jezuitski učenici su previše svešteni, posvećeni, udubljeni
da bi sačuvali ove kvalitete. Obuzeti su ekstatičnim vizijama i
prosvetljenjima; opijaju se slikama strašnih smrti i zverskih
mučenja koje su podnosili mučenici; treba im raskoš, sjaj tea-
tralnosti. Od kraja 16. veka, italijanska umetnost i književnost
verno prikazuju ovaj moralni preobražaj... Nemir, razmetanje,
šokantne tvrdnje koje karakterišu dela tog perioda promovišu
osećaj odbojnosti umesto naklonosti prema verovanjima koja bi
trebalo da prikazuju i veličaju.“ 3
To je sui generis (svojevrsni) zaštitni znak Društva. Ova ljubav
prema izobličenom, izveštačenom, blještavom, teatralnom bi
delovala čudno misticima koji su oblikovani „duhovnim vežba-
43
