Page 46 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

nog njihovog ličnog svedočenja, znamo da se nijedno mesto u
upravi države ili crkve nije moglo steći bez njihovog pristanka;
tako da su se sveštenstvo, visoki slojevi i narod nadmetali da
osvoje njihovu blagonaklonost i pristanak. Spoljna politika je
takođe bila pod njihovim uticajem. Svaki razuman čovek bi
video da takve spletke nisu bile dobre za kraljevstvo.“ 7
U stvari, možemo videti rezultate u dekadentnom stanju koje
je nastupilo u ovoj nesrećnoj zemlji. Sva energija i oštroumnost
markiza od Pombala, sredinom 18. veka, bila je potrebna da istr-
gne Portugaliju iz smrtonosnog zagrljaja jezuitskog Reda.
U Španiji, prodor Reda je bio sporiji. Više sveštenstvo i Do -
minikanci su mu se dugo opirali. Vladari Karlo V i Filip II su prih-
vatali njihove usluge, ali nisu verovali ovim papinim vojnicima i
plašili su se da će im uzurpirati vlast. Ali, uz mnogo veštine, Red
je vremenom porazio ovaj otpor. „Tokom 17. veka, oni imaju
neograničenu moć u Španiji, među visokim slojevima i na
Dvoru. Čak je otac Nejdhart (Neidhart), bivši nemački konjički
oficir, potpuno upravljao kraljevstvom kao državni kancelar,
premijer i veliki inkvizitor... U Španiji, kao i u Portugaliji, propa-
danje kraljevstva se poklopilo sa usponom Reda...“ 8
Evo šta je Edgar Kvinet imao da kaže o tome:
„Kad god dinastija umire, vidim, kako ustaje i stoji iza nje,
nekakav zao duh, jedna od onih tamnih figura ispovednika, koji
je nežno i očinski mame u smrt...“ 9
Zaista, niko ne može pripisati propadanje Španije samo
ovom Redu. „Ipak, istina je da je Isusovo Društvo, zajedno sa
crkvom i drugim religijskim redovima, ubrzalo njen pad; što je
Red bio bogatiji, Španija je bila siromašnija, toliko da kad je
Karlo II umro, državna blagajna nije imala dovoljno novca da
plati 10.000 misa koje se obično održavaju za spas pokojne
monarhove duše.“ 10

45