Page 68 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Sumnjao je u jezuitski politički uticaj, njihove veze sa Por tu -
galcima i njihove veze sa velikim i divljim vazalima, samurajima.
Stoga je mlada japanska crkva progonjena, šestoro Fra nje -
vaca i trojica jezuita su raspeta; mnogi preobraćenici su ubijeni
i Red je proteran.
Ipak, odluka nije izvršena. Jezuiti su nastavili svoj apostolat u
tajnosti. Ali, 1614. godine, prvi šogun, Tokugava Jagašu (Toku -
gawa Yagasu), je postao zabrinut u vezi njihovih tajnih poslova i
progon je ponovo počeo. Pored toga, Holandija je preuzela mes -
to Portugalije u poslovnim krugovima i vlada ju je pomno prati-
la. Duboko nepoverenje prema svim strancima, sveštenicima ili
svetovnjacima je od tada nadahnjivalo vladanje vođa i 1638.
godine pobuna „hrišćana” iz Nagasakija je ugušena u krvi. Za
jezuite, japanska avantura je okončana na duže vreme.
Možemo čitati u izvanrednom delu Bertranda Rasela
(Bertrand Russell) „Nauka i religija“ sledeći živahan pasus o Fra -
nji Havijeru čudotvorcu: „On i njegovi saradnici su napisali dos -
ta dugih pisama koja su sačuvana; u njima, podneli su račune
svojih napora, ali ni u jednom napisanom za vreme njihovog
života se ne pominju čudotvorne moći. Josif Akosta (Joseph
Acosta), koga su tako mučile životinje u Peruu, je izričito poricao
da su ovi misionari bili potpomognuti čudima u svojim napori-
ma da preobraze pagane. Ali, ubrzo nakon Havijerove smrti, sve
je počelo da vrvi od priča o čudima. Rečeno je da je imao dar
jezika, iako su njegova pisma bila puna žalbi na poteškoće koje
je imao da bi savladao japanski jezik ili da bi našao dobre prevo-
dioce.”
„Pripovedane su priče kako je, kada su njegovi prijatelji ožed-
neli na moru, pretvorio slanu vodu u običnu. Kada je ispustio
svoje raspeće u more, rak mu ga je vratio nazad. Prema kasnijoj
verziji, bacio je raspeće u more da umiri buru. Kada je kanoni-
zovan 1622. godine, ‘dokazano’ je, na zadovoljstvo vatikanskih
vlasti, da je postizao čuda, jer niko ne može postati svetac bez
njih. Papa je dao svoju ličnu garanciju za dar jezika i bio je naro-
čito oduševljen ‘činjenicom’ da je Havijer učinio da lampe gore
pomoću svete vodice umesto ulja.”

67