Page 46 - Emir Kusturica - Sto jada
P. 46
- Ништа, хоћу мало зрака да ухватим, стомак ме боли!
Та ноћ је била не само мрак на земљи, него и мој први прекршај. Хтио сам да
прекорачим границу дозвољеног и није се дало. Враћање у кревет.
Јутро као и свако друго. Отац ме буди, ја га молим за још пет минута. Заклопим очи, а на
радију иду вијести:
- Синоћ је уочи отварања Олимпијских игара у Сарајеву незванично отворена боб стаза.
Двојица пунољетних грађана, Милен Калем Рођо, настањен у сарајевском насељу Горица и
Митровић Дејан, иначе чувар боб стазе, родом са Пала, расправљали су којом брзином иде
боб низ залеђену стазу. Послије краће препирке пала је опклада. За флашу ракије Рођо је
тврдио да ће се на најлону спустити низ боб стазу. Тако је и било...
Потпуно спржене коже и једва живог, Рођу су пронашли неки коцкари и превезли га у
болницу. Тако да ни мој отац, нити сарајевска полиција нису морали да брину о скандал
мајстору, прваку Југославије у такмичењу радио-аматера.
Кад смо га посјетили у градској болници, сав у завојима, непомичан, гледао је у нас и
једва изустио:
- Очи моје, треба ли ти шта?
