Page 45 - Emir Kusturica - Sto jada

знам шта су све полицајци причали с мајком и оцем, али је онај цивил с батеријом кренуо у
обилазак.
- Срамота, ми смо народ надалеко познат по гостопримству!
- И ја сам то реко, али шта ћеш, није он лош човјек.

- Није он лош човјек?! Шта ће свијет рећи, тучемо људе на правди бога?!
- И ја сам му то реко.
Униформисани су најприје шарали лампама по хаустору, а онда су ушли у подрум.
Шћућурен крај таванског улаза, одахнуо сам кад су изашли из подрума.
- Кажем вам, он је отишао да се сам пријави, чуди ме да вам нису јавили!

Пола сата, скврчен крај таванских врата, чекао сам да се вратим у кућу.

- Је ли све у реду, пријавио се? - питао је отац.
- Ја сам га допратио до кина „Сутјеска“ и махнуо му, а он вели: „Поздрави своје, очи
моје!“
- Ваљда је паметан да све тако заврши!
- Ваљда јесте?!
Ноћ је била мирна и дуго је требало да мајка и отац пођу на спавање. Чекао сам тај

тренутак како бих однио вечеру у подрум. Отац је гледао телевизију, а мајка плела нови
џемпер за мене.
- Јој, Азра, мени се више свиђају они танки џемпери!
- Немам ја те паре - одговорила је она и наставила да плете.
Чинио сам све да убрзам њихов одлазак у кревет и да покупим вечеру за Рођу.
- Мора да се Рођо укиселио - помислио сам, а наглас сам рекао: - Нешто ми се једе
кисели купус.

- Ђе ћу сада у подрум, дијете драго!
- Ја ћу - рекао је отац и устао.
- Не мораш, нећу... учинило ми се... стомак ме боли!
- Онда ти не треба купус, не ваља Це-витамин, узми термофор и лези.
Одмах сам послушао мајку и отишао у собу да легнем. Под јорганом сам жељно
ишчекивао тренутак кад ће отац и мајка лећи. То се није десило, а мене је преварио сан.

Пробудио сам се у пет сати ујутро с идејом да је Рођо умро од глади. Мајка је забринуто
отворила очи:
- Гдје ћеш то?
- У клозет, боли ме стомак.
Отишао сам у кухињу и, као у убрзаном филму, покупио из фрижидера шта сам стигао.
Извукао сам се кроз врата, стрчао низ степенице и гледајући према нашем стану откључао
катанац. Батеријском лампом освијетлио сам ходник у подруму и приближио се каци с

купусом. Оставио сам батерију на подрумски прозорчић и скинуо поклопац.
- Ја сам, Рођо... јави се...
Одговора није било, а онда ме ухватила паника. Бацио сам једну за другом неколико
главица купуса и схватио да је Рођо ухватио маглу. Свиђало ми се да некога скривам и, ето,
пропаде ми та идеја.
- Алекса, ђе си то?

- Ту сам.
- Шта си то радио?