Page 79 - Emir Kusturica - Sto jada

- Идемо на пут!
На Горици пут није значио исто што и остатку свијета. То нису била обична кретања која
покреће радозналост, посјете рођацима или одмори. То су били пљачкашки походи! Ако не
заглаве у затвору, младићи су се враћали с плијеном.

- Добро ови моји, њима је суђено да иду на пут, али нећеш ваљда и ти, Алекса, у
лоповлук?
- Ко ти каже да идемо у лоповлук?
- Ја кажем. Ја знам, зато и кажем!
- Пусти, бона, те приче!
Поглед ми је био залијепљен за огледало, а ноге су саме заиграле као да их покреће Фред
Астер.

- Није лоше када чујеш свој корак! - рекао сам.
- Ако валираш кућу, боље је кад си нечујан!
- Стари каже да треба уживати у сваком кораку!
На путу до Нормалне станице моје десно раме се само придигло. Ћори се то није
свидјело.
- Шта се ти курчиш?

- Што се курчим?
- Спусти то раме!
Није ми било лако да пристанем на наредбу али јачи је јачи! Када је Ћоро погледао
према ливади и циркусу, Адрија“, раме се само вратило назад. Чинило ми се да све
дјевојчице које жмире у Сарајеву замишљају моје контуре како се ломе у мариндворским
излозима.
На плочнику крај хотела „Загреб“ моји кораци су се одбијали о звоно цркве, звук

потпетица се ко ношен вјетром пео на врх Требевића, а онда се као музика спуштао у уши
дјевојчица с обје стране сарајевске котлине. Отац је био у праву када чујеш свој корак,
мијења се осјећај, свјестан си својих димензија! Чак и ако ниси, ствари око тебе почињу да
раде. Нас тројица корачамо као пилоти из филма „Партизанска ескадрила“!
- Је л се ово снима неки филм? - питао је Црни.
- Снимаћеш ти филм у затвору ако нас провале! - додао је Ћоро.

На Нормалној станици дочекало нас је неколико клошара. Женски глас са звучника давао
је нашим корацима свечани тон:
- Пословни воз Сарајево-Метковић-Кардељево полази за пет минута, молимо путнике и
пословно особље да се укрцају у воз.
Није нам било тешко да заузмемо најбоља мјеста у празном салону. Ћоро и Црни су
гледали кроз прозор, а мене је стјуардеса затекла како читам Селинџеровог „Ловца у житу“.
Била је висока, црне косе, са љубичастим очима као Елизабет Тејлор. Њих двојица су

истезали руке испод рукава и поправљали позицију сата окрећући зглобове лијево-десно. У
ствари, био је то начин да се навикну на посуђена одијела. И да личе на старије мангупе, оне
за које на Горици кажу: „Чита књиге, а мангуп!“
- Ваше карте, молим?
- Мој стриц је Чедо Капор, код њега су карте!
- Стрико? - сумњичаво ме погледала стјуардеса. -Да!

- Агдје је он?
- Он тренутно даје интервју за Радио-телевизију Сарајево код управника станице.