Page 84 - Emir Kusturica - Sto jada

Изненада, на крају шумског пута измилио је камион. Ћоро је примијетио да га вози
приватник, таблице нису биле црвене боје. Он је махнуо руком, а камион је стао.
- Возиш ли из Сарајева, земљаче?
- Возим - отворио је прозор на „татри“ човјек коцкасте главе. - Мурија је зауставила

саобраћај, гоне криминалце из воза за Кардељево.
- Којим ћеш ти путем?
- Идем на Јабланичко језеро! Један може са мном, а друга двојица под цераду!
- Сва тројица ћемо под цераду.
Показао је главом да се пењемо.
- Узгред, нисам ти ја земљак, земљак ти је кромпир!
- Шта кажеш? - био је спреман да се туче Ћоро.

- Је л’ твог буразера зову Ћело?
- Зову!
- Шездесет шесте на седму сам лежо двије године у Зеници са њим.
- Немој зајебавати, па ти си Комадина? Ти си са мојим Миралемом лежо у мурији?
- Годину и једанаест мјесеци! Јес’ да више нисам у послу, али знам за јадац, пењи се.
Докурчило ми да једем хљеб шоферски!

- Фали ти адреналин - рекао је Ћоро и окренуо се према мени. - Је л’ се тако зове? -
питао је, а ја сам климнуо потврдно.
Ћоро и возач сјели су напријед, а Црни и ја смо се попели на каросерију. Када је камион
кренуо, возач је нагло пустио квачило, а инерција је бацила мене и Црног на другу страну.
- Земљаче, полако! - викао сам, а он се окренуо и рекао:
- Земљак ти кромпир!
- Е, знаш шта, јебо те Момо Капор, а ти њега рекао ми је Црни. - Могли смо фино

обрадити трафику у Јошаници и послије на печење код Гојка на Јабланици! ’Вако џаба јео,
али џаба и повраћао!
Брзо је Црни заспао. И ја сам склопио очи. Спавали смо у складу са брзо стеченом
навиком да клижемо са једне на другу страну каросерије. Изненада, камион се зауставио, а
испод цераде видјело се плаво свјетло ротације. Чули су се гласови полицајаца:
- Јеси ли видио тројицу криминалаца? Сви су обучени у одијела, опасна банда, лажно се

представљају и пљачкају по возовима!
- Нисам видио никога - одговорио је шофер и дао полицији документа.
- Шта вучеш на каросерији?
- Ништа, ено погледајте!
Други полицајац се вратио по батерију и упутио се према каросерији. Док је придизао
цераду, привукли смо се уз стражњу страницу.
Били смо мањи од маковог зрна скупљени уз странице камиона. Батеријска лампа је

освијетлила унутрашњост и сноп свјетлости је шарао лијево-десно. Рука полицајца који је
држао батерију стајала је над страницом, али и над мојом главом. Дисао сам на нос,
потиљка положеног на патос. Рука с батеријом стала је на милиметар од мог носа и
полицајац је осјетио топао ваздух који је стизао из мојих ноздрва.
- Држ’ га, јебо мајку, ево их!
Полицајац је урликнуо од страха и ударио ме батеријом по глави. Ја сам скочио на ноге, а

батерија се поломила и свјетлост је нестала. Само повици и псовке. Падајући са каросерије
треснуо сам о другог полицајца и срушио га на земљу, а Црни је скачући са кабине скочио на