Page 82 - Emir Kusturica - Sto jada
P. 82
- Das ist über standard hern Residbegovic!
- Е, па онда ћемо и ми увести такав стандард! Мала, је л’ би ти радила у „Унису“ ?
Пролазила је покрај прозора и видјело се како њена црна сукња зауставља зраке
свјетлости која је продирала споља. Док је припити Швабо покушавао да је дотакне, она се
измакла и погледала у мене.
- Ви Балканци немате појма о стандардизацији...
- Швабо се изражавао као прави инжењер духа, а ја сам пиљио у изрез на службеној
сукњи.
- Хало, прекини цугање, ваља брисати ако нас провале! - шаптао је Ћоро, док је Црни
брстио зелену салату и бечку шницлу.
- Не брини, контролишем ја ситуацију!
- Видим, потпуно си обневидио од контроле показао је главом према Амри.
Она је сјела за наш сто.
- Моја омиљена књига је „The Catcher in the Rye“! Јеси ли читала Селинџера?
- Чега? - питала је.
- То је књига о одрастању - било је јасно да не чита књиге.
Изненада се чуо познати глас:
- Ви сте стјуардеса?
- Јесам! - поносно је одговорила Амра.
- Водимо два џепароша у Коњиц и мислио сам да их пребацимо у поштански дио!
Упишали су се од батина и контам, није стилски да их дјеца гледају?!
- Овдје нема дјеце! Да ли то значи да је одраслима суђено гледање упишаних лопова?
- Не значи, мала, ништа не значи, само ми реци ђе је поштански дио?
- Тамо!
- А види њега! Гдје си ти, Момчило? - био је то онај Брко полицајац који нас је хапсио по
Црном врху.
- Е хеј! Како сте, Брко, зар нисте више на Горици?
- Унаприједило ме! Јес’ да има више посла, али, фала богу, боља плаћа.
Црни се непримјетно извукао први, а онда је Ћоро шмугнуо за њим у ве-це.
- Гдје ти је стрико?
- Ту је, мислим, остао је на станици... али ће бити у Кардељеву...
- Како то мислиш, остао је у Сарајеву, а биће у Кардељеву, је л’ то он може да буде на два
мјеста у исто вријеме?
- Хоће да каже да ће у Кардељево стићи „мерцедесом“ и да се тамо срећу - Амра је
показала полицајцима пут до машииовође, вратила се и ухватила ме за руку.
- Дођи овамо!
- Куда ме водиш?
- Мене критична мјеста највише напале, а тебе?
- Ја сам више класичан тип!
- То је убибоже досадно! Највише сам уживала кад је Шкорићу умро стари!
- У загрљају мушкарца жена може да нађе заклон од смрти! - мој покушај да је
изненадим са филозофске стране је пропао.
Она ме је још чвршће прибила уз своје тијело и стиснула за руку.
- Шта се отимаш?
- Мени нико није умро - подрхтавао ми је глас од узбуђења.