Page 81 - Emir Kusturica - Sto jada

- Одвео ме у Француску кад сам имала петнаест година, потписо био за „Мец“ - извадила
је слику на којој се видјело како стоји уз камени зид сплитске плаже, у бикинију са лијевом
ногом испруженом напријед. - Сви сте ви мушкарци исти!
- Како исти?

- У почетку циле-миле, а послије ме третиро ко шкарт. Одмах сам нашла Француза,
власник амбуланте за крвне анализе. Богат, али досадан. Послије два мјесеца је добио ногу! -
насмијала се и окренула ми фацу према свом лицу. - Како се ти зовеш?
- Момо Капор!
- Ти мислиш да сам ја глупа и необразована?
- Ђе ћу тако нешто помислити?!
- Пет година читам само „Белешке једне Ане“.

- Онда сигурно знаш његову расправу о академицима. Сви имају швалерке, не воле своје
жене, а не смију да се разведу - правио сам се паметан.
- Кад си већ код швалерања, како се зове твој стари?
- Рекао сам, Капор...
- Твој отац је Брацо Калем, он је долазио код нас у кућу!
Погледао сам је, следио се, али сам се брзо прибрао и остао на задатку. Када би ме

убијали, не бих признао да нисам Момо Капор:
- Нема теорије!
- Шта, б’ан, нема теорије, је ли твој стари ради у Извршном вијећу?
- Ти си полупала лончиће?!
Она ме је гледала с осмијехом и одречно вртила главом.
- Стрикоооо!!! - викнуо сам кроз прозор, чинило ми се да ћу тако лакше поднијети ову
причу.

Мој отац има још неку жену поред мајке Азре. То није могуће?! Да ли се велика тајна
његовог живота скрива иза суза које лије због храбрих жена? Значи, све је тачно у причи
мајчиних комшиница. Мушкарци не могу без швалерки. Али шта ја знам о томе?! Још нисам
научио ни како се хода!
Она се приближила, мислио сам да ће ми нешто шапнути. Звизнула ми је језик у ухо,
прошла ме струја кроз читаво тијело.

- Шта ћемо без ујке? - шапнула ми је.
- Није ујко, него стрико! - одговорио сам и вратио се за сто гдје су Ћоро и Црни сједили.
Видјело се да им се не свиђа развој догађаја. Склањали су поглед од мене и пиљили у
пејзаж који је протицао кроз прозор пословног воза. Отворио сам Селинџеровог „Ловца у
житу“ и, док ми је срце лупало сто на сат, правио сам се да читам.
Ћоро и Црни показивали су ми очима да пијем полако.
- Ко би реко да омладина у вашим годинама има тако добар цуг - Амра је пила више од

свих нас заједно.
- А ти, колко ти имаш?
- Двајес’ седам! - рекла је и нагела се. - Ово ће платити онај Швабо тамо! - отишла је за
сусједни сто.
- Шта мислиш, је ли невина?
- Јест, ко конобарски новчаник!

Она је управо дала рачун Шваби, а онај поднапити инжењер из „Униса“ рекао је:
- Је ли ово добар стандард? - показујући на Амру.