Page 111 - Ilijada
P. 111

Homer: Ilijada



                              Suhi volujski štit  okretati lijevo, desno
                                              10
                              Znadem i s njime sam ja bez umora borit se vičan;
         240                  Znadem i u vrevu ratnu i na kola skočiti brza;
                              Znadem igrati kolo u kreševu Aresu ljutom.
                              Ali ubiti tebe tolikoga neću junaka
                              Tajno uvrebavši te, već očito, ako te zgodim."
                                 Reče i kopljem zavrti dugosjenim i tad ga baci,
         245                  Ajasov pogodi štit sedmokožni strašni na vrhu
                              U mjed, koja ko osma na njemu pribita bješe,
                              Kroza šest prošavši koža neslomljivo prereže koplje,
                              Ali se u sedmoj ono zaustavi. Zatijem Ajas,
                              Zeusov potomak, baci dugosjeno koplje iz ruke,
         250                  Zgodi Hektora u štit, što svuda jednako krije,
                              Te kroz blistavi štit šilovito iziđe koplje
                              I vrlo umjetni oklop probode ono junaku,
                              Pokraj slabina prođe i košulju prereže naskroz,
                              Tada se Hektor svine i crnoj se ukloni smrti.
         255                  Onda šakama koplja izvuku obojica duga
                              Te se zalete nalik na lavove, ljute mesare,
                              Ili na veprove divlje, što n'jesu snage malene.
                              Kopljem Prijamov sin po sredini udari štita,
                              Al' ga ne probi mjed, već svine se rt mu kopljani.
         260                  Ajas zatrčav se Hektoru štit probode, i naskroz
                              Koplje prođe te željna navaliti otisne njega,
                              Zadre mu vrat i preleti, te krvca crna poteče.
                              Ali od boja Hektor sjajnošljemac još ne odusta,
                              Već se povuče, te crn i velik i hrapav kamen
         265                  Čvrstom pograbi rukom, što na polju ležaše ondje,
                              I njim udari u štit sedmokožni Ajasov strašni
                              U kvrgu  baš po sredini, te okolo sva mjed zazveči.
                                      11
                              Zatim podigne Ajas sa zemlje još i veći kamen
                              Pa on zavrti njime i snagom sjekne golemom
         270                     I kamen na žrvanj nalik izbacivši Hektorov slomi
                              Štit i koljena rani junaku, te on natraške
                              Svali se pritisnut štitom, al' odmah ga digne Apolon.
                              Tada bi jedan drugog izbliza ranio mačem,
                              Da dva glasnika tad, oglašnici Zeusa i ljudi
         275                  Ne dođu: trojanski jedan, a ahejski bio je drugi;
                              Glasnik Taltibije dođe i Idej, razumni oba.
                              Med obadvojicom oni protegoše štape , i onda
                                                                   12
                              Počne govoriti Idej, što pametno svjetovat znaše:
                              "Biti se niti se borit, o sinci, nemojte, dragi,
         280                  Jer vas obojicu ljubi nebesa oblačitelj Zeus-bog;
                              Oba ste kopljanici, pa znademo i svi, da jeste;

               10  238. "suhi volujski štit", tj. od suhe volujske kože.
               11  267. "u kvrgu", vidi 4. pjev., st. 448.
               12  277. "protegoše štape", koji su znak njihove službe.


                                                                                                       111
   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116