Page 109 - Ilijada
P. 109

Homer: Ilijada



                              Nošaše, pa kad Likoorg u dvorima ostari svojim,
                              Preda ga, neka ga nosi u boju Ereutalion,
         150                  Njegov subojnik mili. U oružju tom je junake
                              Taj izazivao prve, al' drhtahu njega se bojeć,
                              I nitko ne htje; tad mene u borbu stanovito, smjelo
                              Srce navede, a ja od junaka najmlađi bijah.
                              Ja se i s onim borah, i diku mi dade Atena,
         155                  Te ja najvećeg tad i najjačeg ubih junaka;
                              Golem je težao on i praćo se ušir i udulj.
                              Ej da se mogu pomladit, da imam potpunu snagu,
                              Imo bi naći se s kim u boju sjajnošljemac Hektor!
                              Od svih Ahejaca među vama ima boljara,
         160                  Al' vas ni jedan ne želi u susret Hektoru izić."
                                 Tako ih ukori starac, al' devet se digne junaka.
                              Prvi se od svih digne junacima kralj Agamemnon,
                              Za njim Tidejev sin Diomed digne se jaki,
                              Žestokim opasana junaštvom Ajasa oba
         165                  Dignu se, onda još Idomenej i pratilac njegov
                              Enijaliju bogu ljudomori ravni Merion,
                              Za njima digne se sin Euemonov dični Euripil,
                              Toas, Andremonov sin, i Odisej digne se divni;
                              Svi se željahu ti sa Hektorom boriti divnim.
         170                  Besjedu njima i opet progovori konjanik Nestor:
                              "Ždrebove dajte svima potres'te, koji l' će dobit.
                              Junak će obradovat Ahejce taj nazuvčare,
                              Sebe će obradovat u duši također samog,
                              Iz boja l' pobjegne ljutog, iz kreševa l' pobjegne strašnog."
         175                     Tako im reče, i svaki zabilježi po ždrijeb sebi,
                              U šljem Atrida tad Agamemnona ždrebove bace.
                              Ljudi podignu ruke i bozima stanu se molit.
                              Onda je gdjekoji reko u široko pogledav nebo:
                              "Zeuse oj oče, Ajas  nek dobije ždrijeb il' sinak
                                                7
         180                  Tidejev ili kralj Mikene  obilne zlatom!"
                                                    8
                                 Tako reknu, a šljem Gerenjanin konjanik Nestor
                              Strese, te iskoči ždrijeb po želji upravo njihnoj,
                              Ajasov. S desne ga strane oglasnik po skupštini svuda
                              Noseći pokazivat boljarima svima tad stane.
         185                  Ne poznajući ždrijeb od sebe svaki ga odbi.
                              Al' kad oglasnik ždrijeb po skupštini noseći dođe
                              K onome, koji ga je obilježiv vrgao u šljem, -
                              K svijetlom Ajasu, podmetne dlan, i na njega mu metne
                              Ždrijeb oglasnik, i Ajas prepozna ga znak mu razmotriv;
         190                  Veseo baci ga na tle kraj noge i rekne ovo:
                              "Ždrijeb je moj, ej druzi, a i sam se u srcu svome
                              Radujem, jer mi se čini, nadvladat ću Hektora divnog,

               7  179. Ajas, tj. sin Telamonov kao i u st. 183.
               8  180. "kralj Mikene", tj. Agamemnon.


                                                                                                       109
   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114