Page 92 - Ilijada
P. 92
Homer: Ilijada
Ustrajni ratnik Polipet Astijala ubije tada,
30 A iz Perkote Pidita Odisej mjedenim kopljem
Smakne; Aretaona pak divnog ubije Teukar,
Sjajnim kopljem uzme Ableru život Antiloh,
Nestorov sin, a junacima kralj Agamemnon u boju
Elata sruši, što bješe s bregova Satniois-r'jeke
35 Velje iz Pedasa strmog, a Filaka zgodi u b'jegu
Leit junak, - Euripil Melantiju oružje skine.
Grlati bojnik Menelaj Adresta uhvati živa,
Jer se ovome konji zapletoše u granu grma
Metljike i poljem oni u strahu odbježaše kola
40 Spr'jeda na rudi prelomiv te sami otrčaše u grad,
5
Kuda su i drugi konji odbježati znali u strahu;
Sam se izvali Adrest iz stajala pokraj točaka,
U prah ničice padne na lice, a uza nj se nađe
Atrejev sin Menelaj držeći dugosjeno koplje.
45 Adrest Menelaja hvativ za koljena molit ga stane:
"Daruj mi život, sine o Atrejev, dostojnu primi
Ucjenu, - zakladi mnogi u oca mi bogatog leže;
Zlato mi leži i srebro i dobro kovano gvožđe.
Golemu ucjenu otac darivo bi od toga tebi,
50 Kad bi me začuo živa kod ahejskih brzijeh lađa."
Reče i šćaše već nagovorit Menelaju srce;
On ga je subojniku već htio predat, da k brzim
Lađama ahejskim njega odvede; - al' Agamemnon
K njemu u susret dotrči te ovo mu vikne i reče:
55 "O Menelaje dragi, a zašto mariš toliko
Za ljude! Zaisto tebi u domu učiniše krasno
Trojanska čeljad! ni jedan ne uteko prijekoj smrti
Od njih ni rukama našim, - ni ono dijete, što mati
Nosi u utrobi još, ne uteklo ni ono, već svi vi
60 Propali u trojskom gradu bez pokopa, bez traga redom!"
Tako mu reče junak te srce nagovori bratu,
Rekavši pravo po duši; od sebe odrine tada
On junaka Adresta, a silni kralj Agamemnon
Rani u slabine njega, te Adrest pade, i petom
65 Na prsi stane mu Atrid i jasen-koplje izvuče.
Onda se prodere Nestor i ovo Argejcima vikne:
"Vitezi danajski mili, oj Aresa ubojne sluge,
Neka za oružjem nitko ne leti i nek se otragu
Tim ne zadrži želeći što više k lađama don'jet
70 Nego sijec'mo junake, a poslije po polju bojnom
Moći ćete na miru sa mt'tvih oružje skidat."
Tako im rekavši srce i hrabrost svakom potače.
5 40. Kola u Homera nemaju jarmaca ili prekoruđa, kao naša što imaju, već su konji privezani samo uz
prednji kraj rude; kad bi se dakle taj kraj prelomio, mogli su konji ostaviti kola i bježati, kamo su htje-
li.
92