Page 145 - Odiseja
P. 145

Homer: Odiseja


                                 Jer je hridina glatka i optesana se čini.
             80                  Grebenu tom u sredini imade plavkasta spilja,
                                 Gleda u tamu i gleda u Erebos, kud biste mogli
                                 Lađu, Odiseju slavni, okrenuti prostranu vašu.
                                 Ne bi iz prostrane lađe ni junak mogao kršan
                                 Lukom strijeljajuć svojim pogodit udúbenu spilju.
             85                  Tamo stanuje Skila, iznútra grozovito laje;
                                 Glas joj je kao pseta, oštenilo što se je skoro,
                                 Samo je ona hudoba goròstasna; nitko se ne bi
                                                                            5
                                 Radovo vidjevši nju, pa ni bog, da sretne je koji.
                                 Dvanaest nogu ona imade, à sve su gadne,
             90                  I šest predùgačkīh ima vratóvā, a na svakom vratu
                                 Strášna je glava, i pȍ trī u glavi svakoj su reda
                                 Čvrstih i gustih zuba, što crne puni su smrti.
                                 Njezina tijela stoji sredina u prostranoj spilji,
                                 Pa iz ponora strašnog pomòljāvā napolje glave,
             95                  Okolo grebena vreba i lovi ribe, delfine
                                 Lovi i morske pse, pa ì drugē zvijeri veće,
                                 Kojih neizmjeran broj Amfìtrita prebučna hrani.
                                 Nikad se jošte brodari pohvalili nisu, umàkli
                                 S lađom da su joj zdravi, jer Skila grabi i drži
            100                  Čovjeka u svakoj glavi, kog ugrabi iz lađe crne.
                                    Niži tada ćeš greben, Odiseju, ì drugi vidjet,
                                 Koji je onome blizu, dobacit bi mogao str'jelom;
                                 Velika smokva ima na njèmu sa bujnim lišćem,
                                                                            6
                                 Pod smokvom crnu vodu usrkuje divna Harìbda.
            105                  Triput usrkuje na dan i triput baca iz sèbe.
                                 Prava strahota je to! kad srkne, tamo da nisi!
                                 Jer te ni bog ne bi zemljòtresnī izvuko iz zla.
                                 Kada se približiš Skili, tad lađom se brzo provezi:
                                 Mnogo će bolje ti biti, šestorice da ti drugóva
            110                  Nestane, negoli sve da izgubiš iz lađe tvoje!««
                                    Tako mi reče, a jâ joj ovako odgovorim na to:
                                 »»Deder mi, boginjo, reci i ovo po istini pravoj:
                                 Opakoj kako bih ja se Harìbdi mogo uklonit,
                                 Kako l' se od druge branit, kad društvo mi otimat stane?««
            115                     Rečem, a ùzoritā odgovori boginja meni:
                                 »»Smjelico, zar ti je opet na umu ì trūd i borba?
                                 Zar se ni bozima vječnim ukloniti nećeš? ta ona
                                 Nije smrtno čeljade, već besmrtna jeste hudoba,
                                 Strášna je ona i ljúta i dìvljā, a svládat se nè da.
            120                  Nema ti obrane tu, a najbolje od nje je pobjeć.
                                 Ako kod hridi malo zaostaneš te se oružat
                                 Staneš, onda se bojim, kad drugi put s isto tolìkō
                                 Navali glava, tolìkō drugóvā da će ti otet.


                   5
                     86—88. Ti stihovi nijesu u skladu s ostalim što je rečeno o Skili, pa se smatraju potonjim umetkom. Svrha
                   im je ta da se istakne etimološka veza riječi Skila sa grč. skylaks = štene.
                   6
                     104. Haribda je prema pjesnikovu opisu personificirani morski vrtlog a nalazio se, po mišljenju Grka, u
                   Sicilskom tjesnacu, i to na strani otoka, dok je Skila bila na italskoj obali nasuprot Haribdi. Očito je da se
                   Vergilije u svojoj Eneidi 3. pjev. st. 684. i d. prikazujući Skilu i Haribdu poveo za Homerom.

                                                                                                       145
   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150