Page 205 - Odiseja

Homer: Odiseja

Kao što košuta kada u guštari jakoga lava
Svoju uspava lanad, još sisavčad, tek ih poròdīv,
I kad uvale stane razglédati ì trāvnē klance
Pasući, a lav međùtīm u svoju guštaru dođe
130 I njima i njoj on sudbìnu grdnu donese:
Tako i onima grdnu Odisej sudbìnu će don'jet.
Ej da otac Zeus i Atena dâ i Apòlōn,
Kakav je bio Odisej na uređenome Lezbu,
Kad je izìšāvši u boj nadbijo se s Filomelídom,
135 Pa ga srušio snažno Ahejcima svim na veselje, —
Da ti otac Odisej med prosce iziđe takav,
Pr'jeki bi stigo ih udes i svadba bi ogrkla njima!
A što sada me pitaš, što moliš, tome se neću
Uklanjat niti ću dugo govoriti nit' ću te varat,
140 Nego što mi je reko starina istini morski,
Od tog ti ništa neću zatajiti nit' ću ti sakrit.
On ga je vidio, reče, na òtoku gdjeno se muči
U kući nimfe Kalìpsē, od sèbe ona mu ne da,
I on ne može tako u očinsku vratit se zemlju,
145 Jer nit' imade lađa veslačica niti drugóvā,
Koji bi pratili njega po širokom plećatom moru.««
To mi je rekao Atrid Menèlaje, kòpljanīk slavni,
A ja izvršivši to otiđoh, a bogovi dadu
Vjetar i u milu mene domaju otprate brzo.«
150 Tako joj reče i time u grudima gane joj srce,
A Teoklìmen njima bogoliki prozbori ovo:
»Čuj me, Laèrtova sina Odiseja čestita ženo:
Ovaj pravo ne znade, već besjedu poslušaj moju.
Sve ću po ȉstini tebi prorèći ništa ne tajeć.
155 Najprije tako mi Zeusa i tako mi gostinskog stola,
Tako mi ognjišta divnog Odiseja, kod kog sam sada,
Već je Odisej u zemlji u svojoj očinskoj miloj
7
Sjedeć il' dolazeć šumke da sazna, što li se radi
Ovdje, a svima bijedu on prosiocima sprema.
160 Takvu sam vidio pticu od znȁmēnja, kadano sjeđah
Na lađi pokritoj crnoj, i odmah Telemahu viknuh.«
Njemu Penelopa mudra odgovori na to ovako:
»Ej da se tvoja riječ, o tuđinče, hoće izvršit,
Moju bi vidio ljubav i mnoge bi dobio dare,
165 Te bi te blaženim svatko nazivao, s kim bi se sasto!«

3. Eumej vodi Odiseja u grad. Melantej. 166—253.

Dok su se oni tu razgovarali besjedeć tako,
U to su vr'jeme prosci pred dvorom Odiseja divnog
Bacali kolutove i džilite, gdje su i dosad,
Na tlima utabanim za zabavu, ob'jesti puni.
170 A kad ručano doba već bješe, kadano ovce

7 158. šumke — gmižući.

205