Page 210 - Odiseja

Homer: Odiseja

Te uz Odiseja stavši progovori krilate r'ječi:
350 »Ovo ti, tuđinče, daje Telemah, ì ōn ti veli,
Da oko sviju prosaca obilazeć redom ih prosiš,
Jerbo nije dobro za prosjaka, ako se stidi.«
Njemu dosjetljivi na to Odisej odgovori ovo:
»Gospode Zeuse, naspori Telemahu u svem med ljudma
355 Te on polučio sve, što želi u srcu svome!«
Reče i primi jelo objèručkē, onda ga tamo
Pred noge nà rūžnū metne na tórbu te jedaše dotle,
Dok je u kući pjevač božanski pjevao pjesmu,
A kad se najede on, i pjevač prestane pjevat,
360 Onda uzavru prosci po dvòrani, ì tad Atena
K sinu Laèrtovu stupi Odiseju bliže i stane
Nukat ga, oko prosácā da trâžī hljeba i tako
14
Pozna, tko je od njih bezákonīk, pravedan tko je;
Ali ni tako ni jednog iz prȍpāsti ne htjedne spasti.
365 I on nadesno pođe junaka svakoga prosit
Svakomu pružajuć ruke, ko òdāvno prosjak već da je.
Oni se smiluju na nj i darivat ga čudeć se stanu,
Pitajuć jedan drugog, odáklē je došo i tko je.
Al' im kozòpaša nato Melàntej progovori ovo:
370 »Preslavne kraljice prosci, oj čujte, što ću vam reći
O tom tuđincu, jer jâ sam već prije vidio njega;
U grad je doveo njega dodúšē svinjar, al' ne znam,
Tko li je on i svojim odáklē diči se rodom.«
Tako im reče, te psovat svinjara Antìnoje stane:
375 »Svȉnjāru poznati svakom, ta čemu si doveo u grad
Ovoga? Zar mi dosta skitača nemamo drugih,
Prosjaka dosadnih, takvih, zdjelòlīzā uz naše gozbe?
Il' ti je malo, što ovdje tolìkī se kupe i troše
Tvog gospodára imútak, već ì tog si išao zvati!«
15
380 Na to si, Eumeju, ti o svȉnjāru, rekao ovo:
»Ti si, Antìnoje, valjan, al' opet ne govoriš pravo.
Zar tko ide tuđinca iz zemlje tuđe pozivat
Drugoga kakva do onog, što narodu treba ko râdin:
Vrača, il' u bolèsti ljekara ili zidara
385 Ili božanskog pjevača, što pjevanjem srce veseli?
Te pozivaju ljudi po zemlji beskrajnoj svuda,
A na zator sebi ne poziva prosjaka nitko.
Ti si slugama divnog Odiseja od svih prosácā
Najljući vazda, a meni navlàstito; ali ti za to
390 Ne marim, dok mi još Penelopa umna u svojim
Živi u dvorovima i bogu slični Telemah!«
Razumni na to njemu Telemah progovori ovo:
»Šuti i nemoj mi mnogo, o Eumeju, r'ječat se s ovim,
Jer je riječima ljutim Antìnoje naviko vazda
395 Grdno dražiti ljude te ì drugē navodi na to.«
Zatim Antinoju ove progovori krilate r'ječi:

14
363. »pozna«, tj. po tome kako će se pojedini prosci ponijeti prema njemu.
15 380. Apostrofa: vidi 14. pjev. st. 55.

210