Page 207 - Odiseja
P. 207
Homer: Odiseja
220 Prosjaka dosadnoga, zdjelòliza kamo li vodiš!
Taj će o dovratnik mnogi ostrugati sebi ramena
9
Proseć komadiće jela, a mačeve, kotliće neće
Prositi on. Da meni ga daš za čuvara u mojim
Oborma, staje da mete i donosi jaradi brsta,
225 Mogo bi surutke srkat, ugojit bi mogao bedro!
Ali je svikao on nevàljālstva, pa mu se neće
Raditi htjeti, već voli prosjačit po narodu svuda,
Voli tražit, da trbuh nenasitni napuni sebi.
Nego ću nešto ti reći, i tako će doista biti:
230 Dođe li u dom božanskog Odiseja, tada će njega
Po sobi gađati ruke junákā, i okolo glave
Podnožja letjet će njemu množina i ò rebra trt se.«
Reče i prolazeć petom u bedro udari njega,
10
Ludak, al' ga sa staze ne odrine, nego Odisej
235 Ostane nemaknut ondje i promisli u srcu svome,
Bi li skočio za njim i dušu mu uzeo batom,
Il' bi ga digo sa zemlje i glavom mu tresnuo o tle;
Al' se ustrpi srce ustegnuvši. U oči svinjar
Ukori onog i moleć glasovito podigne ruke:
240 »O vi potočne nimfe, o Zeusove kćeri, — Odisej
Ako je kada kozje il' ovčje vam spalio stegno
U pretilìnu ga zaviv, — izvŕšite ovu mi želju:
Tako se vratio on i bôg ga doveo doma!
On zacijelo bi svu raspršao nadutost tvoju,
245 Kojom se nadimaš sad i mahnitaš, vazda po gradu
Skitaš se, a pastiri nevàljalī razmeću stado.«
Njemu kozòpaša na to Melàntēj odgovori ovo:
»Pakosni pȁs ej kako mi taj odgovara eto!
Al' ću ga jednoć ja u pokritoj u crnoj lađi
250 U sv'jet od Itake odvest, da pribavi meni dobitak!
Ej da Telemaha bog srebrnòlukī zgodi Apòlōn
Danas u kući tako il' prosci da ubiju njega,
Kako je povratka dan Odiseju propo daleko!«
4. Odisejevi prvi doživljaji u domu. 254—588.
A. U dvorištu: Pas Argos. 254—327.
Reče i ostavi njih, a oni će polako za njim;
255 Idući pred njima brzo do dvora kraljevih dođe;
Odmah uđe unútra, med sakupljene med prosce
Prema Eurimahu sjedne, jer taj mu najdraži bješe.
Oni, što dvorahu, metnu pred njèga pečenog mesa,
Časna ključarica hljeba donese i postavi preda nj,
9
222. Mačeve i kotliće dobivali su na dar na rastanku samo gosti plemenita roda.
10 234. »ludak«, jer nije u prosjaku prepoznao svoga gospodara.
207