Page 76 - Odiseja

Homer: Odiseja

Onda u feački grad okreni ì pītāj ondje,
Gdje su junačine dvori Alkìnoja, mojega oca.
15
300 Lako ti ih je poznat, i d'jete bi ludo te moglo
Do njih odvèsti, jer drugih Feačana dvorovi nisu
Sagrađeni, ko dvori Alkìnoja viteza što su.
A kad u oboru već i u kući nađeš se našoj,
Prođi dvòranu brzo i k mojoj materi gledaj
305 Da dođeš; ona će sjedit pri ognjištu uz vatru sjajnu
Porfirne sučući niti, — divota je vidjet ih samo,
Uprta o stup, a ostrag izà njē sluškinje sjede.
Tamo do matere stoji i oca mojega pr'jesto,
Otac mi vino pije na njèmu ko besmrtnik kakav.
310 Njeg mimoíđi ti, al' objèručkē koljena primi
Matere naše, da možeš što prije povratka danak
Ùgledat u radòsti, iàko si baš iz dalèka.
Ako ti ona dobro u duši uzmisli svojoj,
Onda se nadaj drâgē zamotriti svoje i u dom
16
315 Svoj se uredan vratit i ȕ zemlju očinsku svoju.«

D. Nausikaja se vraća kući. Odisej se moli Ateni. 316—327.

To Nausìkaja reče i bičem ošine sjajnim
Mazge, i one za čas otrčaše od te rijeke.
One su trčale sada, a sada su korakom išle,
Dobro ih upravljaše Nausikaja, da bi Odisej
320 Stizo i dvorkinje pješke, — i pametno mahaše bičem.
Sunce zađe, a oni do gaja Atenina slavnog
Svetoga dođu, i divni Odisej se posadi tamo,
Odmah se velikog Zeusa ovako pomoli kćeri:
»O egidònošē Zeusa o kćeri, nestrta nikim,
325 Čuj me, Atena, sad, jer nisi me uslišit htjela,
Kad je razbijo me slavni Zemljòtresac, čuj me, da sada
Dođem Feáčanma drag, da se na me smiluju oni.«
Tako se pomoli on, i Atena ga Palada čuje,
Ali ne iziđe ona pred njèga bojeć se strica,
330 Jer na bogòlikog on se Odiseja srđaše ljuto,
Dok se vratio nije u svoju očinsku zemlju.

15
300 »dijete ludo« — vidi 2. pjev. st. 313.
16
313—315. Ti se stihovi nalaze u 7. pjev. st. 75—77, a ovdje su nakon st. 311 i 312 posve suvišni pa su
po svoj prilici poslije umetnuti.
76