Page 95 - Odiseja
P. 95

Homer: Odiseja


                                 »Silni Alkinoje kralju, med ljudima odlični svima.
                                 Tog ću tuđinca ja udobròvoljit, kako mi veliš.
                                 Njemu ću ovaj mač darovati mjedeni sasvim,
                                                                             14
                                 Na njem je srebrni balčak, a bjȅlokošću su novom
            405                  Kore mu optočene; a vr'jedan će mnogo mu biti.«
                                    Reče i s klincima srebrnim mač Odiseju dade,
                                 Besjedu započne s njim i progòvorī krilate r'ječi:
                                 »Zdravo, o tuđinče oče! izustih li nemilu r'ječ ja,
                                 Neka je pograbi odmah olúja, nek je odnese!
            410                  Bogovi dali ti ženu uočit i vratit se kući,
                                 Koji odavno trpiš daleko òd drāgīh svojih.«
                                    Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
                                 »Zdrav da si i ti, o dragi, i dali ti bogovi sreću!
                                 Samo požalit nemoj za ovim nikada mačem,
            415                  Što si mi dao ga sad udobròvoljīv r'ječma mene.«
                                                    15
                                    Reče i na pleći mač  sa srebrnim klincima metne.


                                10. Druga večer u Alkinojevim dvorima. 417—586.



                                   A. Darovi. Rastanak s Nausikajom. 417—468.


                                    Sunce zađe, — Odisej daróvā već imaše slavnih;
                                 Ponosni sve ih glasnici donesu u kraljevske dvore,
                                 A tad nezazornog sinci Alkinoja prime ih od njih
            420                  I te prekrasne dare uz čestitu postave majku,
                                 A pred Feacima snažni Alkìnoje iđaše čili.
                                 I kad u kuću dođu, na visoke stolice sjednu,
                                 Pa tad Aréti snažni Alkinoje prozbori ovo:
                                 »Ovamo, ženo, kovčeg donesi, što bolji imadeš;
            425                  Čisti i oprani plašt i košulju metnut ćeš u njeg.
                                 Na vatru metnite koto i ugrijte vodu za njèga,
                                 Da se opere on i u redu složene dare
                                 Vidi, koje su njemu nezázornī dali Feaci;
                                 Da se zasladi gozbom i pjevanje pjesme da sluša.
            430                  A ja ću ovaj mu kondir darovati prekrasni zlatni,
                                 Neka se po sve dane opominje mene i Zeusu
                                 U svom nek žrtvuje domu i ostalim bozima iz njeg.«
                                    Tako im kaza, i tada Aréta robinjam rekne,
                                 Neka pristave brže uz oganj veliki tronog.
            435                  Na vatru žarku koto za kupanje pristave one,
                                 Naliju vode u njèga, odòzdō zapale drva.
                                 Trbušast tronog vatra zaokruži, voda uzàvrī,
                                 A međùtīm Aréta iznèsē iz sobe gostu


                   14  404. Bjelokost, tj. slonovu kost, upoznali su Grci vrlo rano trgujući s Feničanima, pa je Homer često
                   spominje (na pr. 4. pjev. st. 73 i 22. pjev. st. 200); o samim slonovima ne govori pjesnik nigdje, jer su došli
                   u Evropu tek u doba Aleksandra Velikoga.
                   15  416. »na pleći mač« — vidi 2. pjev. st. 3.

                                                                                                       95
   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100