Page 44 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

IV

Карађоз је вазда зазирао од политичких окривљеника.
Више је волео да се рве са стотином ситних и крупних престу-
пника из обичног криминала него да има посла са једним
политичким кривцем. Најежио би се кад би само чуо за њих.
Трпео их је код себе, јер је тако морало бити, као »пролазне«,
али никад није хтео да се њима бави; заобилазио их је као
окужене и настојао да се свега што је »политичко«, или што
под тим именом до њега долази, отресе што пре. А код овог
хапшеника кога су довели из Смирне све је чудно: из угледне
турске породице, и сандуци књига и рукописа иду уз њега, и
не зна се право је ли луд или паметан. (А луђаци, и све оно
што је у вези са њима, уливали су Карађозу сујеверан страх и
нагонску одвратност.) Али одбити га није могао. Тако је Ћамил
затворен у једну од заједничких ћелија, где је како смо виде-
ли, нашао своје место за прва два дана.
Већ другог дана човек кога је послао кадија из Смирне
израдио је код више власти да се Ћамил издвоји и да му се у
Авлији да засебна соба и пристојно издржавање, док не буде
испитан и док се не види у чему је ствар. И то је извршено.
Идућих дана фра Петар је обилазио велико двориште
спорим кораком, као да нешто тражи или неког очекује, и јед-
нако прелазио погледом прозоре и доксате на зградама унао-
коло. С времена на време прилазио му је Хаим. Он је већ био
напустио своје место крај фра-Петра и двојице трговаца и
изабрао друго, још одвојеније. Као разлог навео је промају.
Али већ после два-три дана признао је фра-Петру у поверењу
да сумња у ону двојицу трговаца да су шпијуни. Фра Петар се
насмејао и одбио такву помисао. При том се боље загледао у
Хаимово мршаво лице и први пут приметио на њему чудан и
чудно усредсређен израз какав се види на лицима људи који
се у себи рву са својим погрешним мислима и уображеним
страховима.

44