Page 48 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

После се опет јавља бас. Опет о женама и женској љуба-
ви. Он ни о чем другом као и да не уме говорити.
– Јерменка ти је таква, као шумска ватра: тешко се пали,
а кад једном плане, нико је више угасити не може. То и није
жена него– кулук.
Напаст која се залепи за човека, па робујеш њој и целој
њеној породици. И то не само живима него и мртвима и неро-
ђенима. Поједу те, а све поштено и законито, и само поштено
и по божјем закону. (Сви они бога за ортака имају.) Јерменка
је шест дана у недељи неумивена а само се празником пере. И
свака је длакава до очију и сарансаклија. А Черкескиња?
– То је жена!– каже неко из круга повлађујући.
– То?– негодује бас, а реч му се претвара у неки киван
уздах.– То је, брајко, летњи дан, а не жена. Летњи дан, па не
знаш шта је лепше, земља или небо над њом. Али ту се треба
добро обути. Па опет не помаже ништа, јер ту је и најбољи
мајстор кратак. Није то као птица, па када је ухватиш, онда је
имаш. То се не држи код човека; прелива се као вода; и кад си
имао, као да ништа никад имао ниси. То нема памћења и не
зна шта је разум ни душа ни милосрђе. А закона јој ухватити
не можеш.
И опет је пала нека кратка и неразумљива реч која је
изазвала громки смех. Фра Петар се трже из мисли и пође да
седне мало подаље. Диже се, али одмах застаде изненађен. Са
збуњеним и тихим поздравом пред њега је стао Ћамил.
Тако обично бива. Они које желимо да видимо не долазе
у часовима кад на њих мислимо икад их највише очекујемо, а
појављују се у неком тренутку кад смо мислима најдаље од
њих. И нашој радости због поновног виђења треба тада време-
на да се дигне са дна, где је потиснута, и појави на површини.
Измакли су се мало подаље од вике и смеха.
– Ех, видиш, видиш!– Рекао је фра Петар први и неколи-
ко пута, као у забуни, поновио те две речи док су седели један
поред другог. (Његова радост је налазила задовољство и у том
да изгледа мања него што је.)

48