Page 45 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

После два дана Хаим је опет, оборене главе, додирујући
својим дугим, шиљастим носом фра-Петрово ухо, шапутао о
неком другом шпијуну, и опомињао га да се чува.
– Прођи се, Хајмо, тога и не говори то никоме.
– Знате, ја то само вама.
– Ама, немој ником, па ни мени. О том се не говори.–
Бранио се фра Петар коме је Хаимово нагло и велико повере-
ње било нелагодно.
И то се поновило неколико пута. Фра Петар се већ и
навикао на то. Потапшао би га по раменуи умиривао, настоје-
ћи увек да разговору да шаљив и безазлен тон.
– Ама, који? Је ли онај плави, високи? Зар не видиш
болан да је и сам полумртав од страха и да му није ни до чега?
То је човек невин као јагње, а ти се без потребе плашиш и
сумњичиш људе.
Хаим би се умирио за сат-два, али не би издржао дуго и
прилазио би опет фра-Петру и увераво га да само у њега има
поверење и настављао малопређашњи разговор.
– Добро, није тај за кога сам погрешно– рецимо »погре-
шно«– мислио да јесте, добро, али јесте други за кога и не слу-
тиш да је. А који је тај? Онај што стоји поред капије, гледа
преда се и прави се као да га ништа не занима? Онај што дрс-
ко загледа сваког од главе до пете? Онај безазлени и на изглед
приглупи? Или можда није ниједан од њих, него неки десети?
И пошто ни за једног од њих не знаш да ли је то, али исто тако
ниси сигуран да није, сваки од њих може то бити. Сваки.
– Остави, Хајмо, вере ти, те беспослице– каже фра Петар
губећи малко стрпљење.
– Не, не! Ви сте, уважени пријатељу, добар човек, па
мислите да је свак добар.
– Ама, мисли добро, па ће добро бити, Хајмо брате.
– Хе, добро! Добро?– шапуће Хаим са неверицом и
полако одлази оборене главе и укочена погледа упртог у зем-
љу.
А сутрадан он је опет долазио, већ у рано јутро, као на
исповест. И кад би се мало ослободио свога страха, он ипак
45