Page 51 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

V

То је у новом и свечаном облику древна прича о два бра-
та.
Откако је света и века постоје, и непрестано се поново
рађају и обнављају у свету– два брата-супарника. Један од
њих је старији, мудрији, јачи, ближи свету и стварном животу
и свему оном што већину људи везује и покреће, човек ком све
полази за руком, који у сваком часу зна што треба а шта не
треба учинити, шта се може а шта не може тражити од других
и од себе. Други је сушта противност његова. Човек кратка
века, зле среће и погрешног првог корака, човек чије тежње
стално иду мимо оног што треба и изнад оног што се може. Он
је у сукобу са старијим братом, а сукоб је неминован, губи
унапред битку.
Два брата су се нашла лицем у лице, кад је 1481. године,
једног мајског дана, на ратном походу, изненада умро султан
Мехмед ИИ Освајач. Старији брат Бајазит, коме су биле три-
десет и четири године, и млађи Џем, који је тек био узео два-
десет и четврту. Бајазит је био гувернер Амасије, са седиштем
на Црном мору, а Џем гувернер Караманије, у Конији. Бајазит
је био црномањаст, висок, мало погнут, сабран и ћутљив, а
Џем крупан, плав и снажан, плаховит и немиран. Џем је, иако
још млад, створио на свом двору у Конији круг људи од науке,
песника и музичара, и сам је писао добре стихове. Поред тога
био је добар пливач, атлет и ловац. »Бујна глава«, без мере у
мислима и уживањима, тако да му је дан био кратак и да је од
ноћи и сна узимао колико год је могао, да би продужио свој
дан. Знао је грчки и читао италијански.
Бајазит је био од оних људи о којима се мало говори.
Хладнокрван и храбар, одличан стрелац у рату, он је не само
као старији и искуснији него и по својим склоностима много
боље познавао велику очеву царевину, њене законе и уредбе,
њене изворе прихода и односе са осталим светом. Био је један
од оних који се у сваком даном часу баве само једном мишљу

51