Page 54 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 54

папа и, наравно, султан Бајазит сам. И Матија Корвин, краљ
          Угарске и папа Инокентије ВИИИ желели су да им буде изру-
          чен Џем, како би се њиме послужили као средством у борби
          против Турске и Бајазита ИИ. Али лукави Пјер Д’Обисон задр-
          жава драгоценог роба у својој власти и помоћу њега на врло
          вешт  начин  уцењује  на  све  стране,  и  Бајазита,  и  египатског
          султана,  и  папу.  Бајазит  му  плаћа  велику  суму  за  Џемово
          издржавање, у ствари зато да Џема не пушта и не предаје дру-
          гом. Папа му обећава кардиналски чин ако му изручи Џема.
          Египатски султан му даје знатне суме. Чак и несрећна Џемова
          мајка,  која  је  живела  у  Египту  и  није  престајала  да  ради  на
          ослобођењу  свога  сина,  шаље  му  новац  за  Џема,  али  новац
          остаје код великог мајстора.
               То  отимање  око  »султановог  брата«  и  спретна  игра
          Д’Обисонова трајали су осам година. За све то време Џем је
          превођен из једног француског утврђеног града у други, увек
          под  јаком  стражом  јерусалимских  витезова.  Мало-помало
          лишавају  га  пратње.  На  крају  му  је  остало  свега  четири-пет
          верних пратилаца. Сви покушаји да побегне и да се спасе из
          шака  вероломних  јерусалимских  витезова  остају  без  успеха.
          Султан Бајазит са своје стране чини све да се ослободи прити-
          ска који на њега врши цео хришћански свет помоћу злосрећ-
          ног брата који је постао средство у рукама тога света. Он се
          обавештава о  свом брату  код Млечана,  код  Дубровчана,  код
          напуљског  краља,  он  одржава  стално  везу  са  Пјером
          Д’Обисоном и чини му знатне уступке сваке врсте. Њихови се
          интереси,  поред  свега,  у  извесном  смислу  подударају.
          Д’Обисону је стало да задржи што дуже Џема у својој власти и
          да помоћу њега уцењује помало цео свет, а Бајазиту је главно
          да се његов брат-супарник налази у неком сигурном затвору, а
          не на челу неке војске која креће против Турске.
               Осме године Џемовог боравка у Француској– а година је
          1488– дипломатска борба око његове личности достиже врху-
          нац. У Француску стижу изасланици са свих страна и сви имају
          за  свој  главни  задатак  Џемову  личност.  Бајазитов  изасланик,
          Грк и хришћанин Антонио Рерико, потпомаган од изасланика
                                          54
   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59