Page 53 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 53

међу Џемове саветнике убаци свог човека, Јакуб-бега. Џем је
          побеђен и једва је успео да изнесе главу. Побегао је у Египат,
          где је лепо примљен од египатског султана коме је овај брат-
          ски раздор био добродошао. Још једном је, помогнут од еги-
          патског султана, покушао срећу, али је опет потучен. Нашао се
          на  малоазијској  обали,  без  војске,  са  неколико  најоданијих
          људи. (Мајка и жена му, са троје нејаке деце, остале су у Егип-
          ту.) Притешњен, знајући шта га чека ако буде ухваћен, решио
          се да побегне на острво Род и да од тамошње власти затражи
          уточиште.
               Род, који је још пре неколико година Мехмед ИИ узалуд
          опседао, налазио се у власти моћног католичког реда јоанита,
          јерусалимских  витезова  реда  св.  Јована,  и  представљао  је
          истакнуту утврђену тачку западног хришћанског света. Џем је
          израније познавао витезове, јер је, по наредби свога оца сул-
          тана, водио са њима преговоре. Обратио им се са молбом за
          уточиште и они су, једва дочекавши, послали одмах нарочиту
          галију која је са обале пребацила њега и целу његову пратњу,
          око тридесетак лица, на Род.
               Одметник и претендент на престо дочекан је са царским
          почастима  од  великог  мајстора  витешког  реда  Д’Обисона
          (Пиерре  д’Аубуссон),  свих  витезова-редовника  и  целокупног
          становништва. Велики мајстор је поново уверавао Џема да му
          гарантује слободу, право азила, и споразумео се са њим да је
          најбоље  да  изабере  Француску  као  земљу  у  којој  ће  живети,
          док му срећа не помогне да се врати као султан у Турску.
               Џем  је  са  пратњом  упућен  у  Француску.  АД’Обисон  је
          отпочео да ради на све стране како би што боље искористио
          овог  несрећног  принца  у  интересу  свог  Реда,  целокупног
          хришћанства, па и у свом личном интересу. Њему је било јас-
          но  какав  важан  залог  држи  у  рукама.  Доведен  у  Француску,
          Џем  није  пуштен  на  слободу,  него  је,  противно  датој  речи,
          држан  заточен  у  тврдим  градовима  који  су  припадали  Реду
          јерусалимских витезова.
               Око »султановог брата« ствара се вртлог сплетака и ком-
          бинација  у  којима  учествују  све  тадашње  европске  државе,
                                          53
   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58