Page 58 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

сасвим незнатну пратњу. Кад је папа ту одлуку саопштио
Џему, он је изјавио да је роб и да му је свеједно ко га у ропс-
тву држи, папа или француски краљ.
Папа је настојао да лепим речима разувери и умири
Џема, а Карло ВИИИ био је пажљив према њему и поступао са
њим као са владаоцем.
Кад је Карло ВИИИ кренуо даље, против напуљског кра-
ља, повео је са собом и Џема са пратњом и папиног сина
Цезара, кардинала од Валенције, као таоца. Али на путу је
лукави Чезаре побегао, а Џем се разболео. Боловао јесвега
неколико дана. Умро је у Капуи, пре него су стигли до Напуља.
Својим пратиоцима, који су провели са њим све године
робовања, препоручио је да његово тело свакако пренесу у
Турску, како се неверници не би и њим мртвим користили.
Издиктирао је и писмо брату Бајазиту у ком моли да дозволи
његовој породици повратак у Стамбол и да буде милостив
према онима који су били његови верни пратиоци у дугом
ропству.
Карло ВИИИ наредио је да се Џемово тело балзамује и
положи у оловни ковчег.
Одмах се пронео глас да је папа отровао Џема или да га
је већ отрована предао краљу. Венецијански Сенат пожурио се
да одмах извести султана Бајазита о Џемовој смрти, желећи да
буде први који моћном султану јавља ту пријатну вест.
Поход Карла ВИИИ завршио се бедно. Карло се вратио у
Француску, где је убрзо и умро. Тело Џемово остало је у влас-
ти напуљског краља. Око тог мртвог тела водила се дуга пре-
писка. Напуљски краљ је уцењивао Бајазита. Јавио се и папа
Александар ВИ и тражио свој део. Али напуљски краљ је изву-
као сву корист за себе. То мртво тело послужило му је да
склопи повољан уговор са султаном, и оно је тек у септембру
1499. године најпосле предано Бајазиту, који га је свечано
сахранио у турбету у Бруси, где леже покопани турски влада-
ри.

58