Page 178 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

Na jednom od najlepših slapova koji pada i otiče pored samoga druma postavljen je
nadaleko vidan natpis koji kazuje da ta voda nije za piće: L’eau malsaine. Ta nezdrava
kaskada nije ništa manje lepa od ostalih. Vitka i bela, ona je među ostalima kao žena na
zlu glasu, prokažena i žigosana.

Mislim o nekom putniku koji bi prošao ovuda, žedan, noću kad se natpis ne vidi, ali voda
čuje i oseća, i sagnuo se i pio slatko, dok potpuno ne ugasi žeđ.

*

Tek što je zašlo sunce i izbledeo jedan od najlepših zalazaka na svetu, pade neka noć,
puna neizvesnosti i drhtavice i sa njom bezimeni, bezmerni jad kratkog života bez cilja i
smisla i misao na smrt kao izbavljenje.

*

Nad Beogradom sunce sja kao da nikad neće zaći. Ali kad stane da zalazi, u ove jesenje
dane, gasi se kao žeravka u vodi. Izgleda mi kao da ne zalazi sunce samo, nego i zemlja
s njim. Potone zajedno sa suncem i modra gorska kosa u daljini, a zatim počne da se gubi
i sremska ravnica, da se savija kao naslikano platno.

Savijaju ćilim. Svršena predstava.

Trenutna iluzija koja prođe ne ostavljajući traga, kao nerazumljiva jeza uz kičmu.

U mom ranom detinjstvu, jedna od najvećih, i najlepših senzacija bila je prva cirkuska
predstava na koju su me odveli. Samo i tu je bio jedan trenutak straha i plača.

Kad su posle prve scene, akrobacija i šala, počeli da savijaju ćilim i pripremaju mesto za
iduću scenu, dete je udarilo u plač. Molilo je starije da ne dozvole da se smotava lepi
veliki ćilim koji mu je izgledao prostran i šaren kao rajska livada i da se ne prekida divna
igra akrobata i klovna. Uzalud su ga umirivali da je to samo prva tačka, da se igra
nastavlja i da ima još mnogo lepših stvari koje dolaze. Dete je plakalo gorko i glasno i
umirilo se tek kad su se pojavili konji i bele mazge sa praporcima i plavim vrpcama
upletenim u grivu. I dok se, zadivljeno, ponovo smejalo, suze su mu se same sušile na
licu.

Sunce je davno zašlo. Trenutna iluzija iščezla. Opet se pojavljuju znani, nepomični vidici.
Ravnica se mrači i postaje kruta, sa odsečenom crtom na horizontu. Beograd pali svoje
svetlosti do u beskraj i izgleda kao igračka za divove.

*

„J’aime le brusque plongeon dans une vie

59
inconnue qu’est la phrase entendue au vol.“

André Maurois