Page 204 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

*

Kod ljudi koji su potpuno i nepovratno predani jednoj strasti, kod teških alkoholika,
kokainista, pa i kod erotomana, možete primetiti jednu naročitu vrstu rasejanosti. -
Gledaju vas i prave se, manje ili više, kao da prate ono što im govorite, ali vidite da su
odsutni mislima, a lice im ima izraz kao da pažljivo i zabrinuto osluškuju nešto u sebi,
nešto do čega im je mnogo stalo i što samo oni čuju. Zbog toga im vaša pitanja smetaju,
ljute ih, i zbog toga na njih odgovaraju kratko i rasejano. - Od svega toga njima je mučno,
iako to ne pokazuju, a vama neprijatno, iako nastojite da to sakrijete.

*

U cirkusu koji je nekad gostovao u Beogradu bila je, pored drugih čuda, i šatra sa
čudovištem Polariba polažena. Čudovište je ležalo u nekoj vrsti staklenog sanduka.
Gornjom polovinom to je bila još mlada i prilično lepa žena, jako dekoltovana, svega sa
tankom ružičastom majicom na grudima, a od pasa naniže bila je to „riba“ sa veštačkim
krljuštima.

Svet je ulazio u šatru u grupama. Čekalo se dok se sakupi desetak gledalaca, pa bi ih
onda uvodili; a kad bi izišao i poslednji od njih, uvodili su novu grupu, koja se u
međuvremenu sakupila.

U pauzi između takve dve grupe uneli bi ženi-ribi njeno dete od pet meseci da ga podoji.
Za to vreme noge su joj ostajale zatvorene u onoj ribljoj polovini, samo bi se lako pridigla i
onim jedinstvenim, čednim pokretom svih majki i dojilja na svetu malo spustila ružičastu
majicu i privinula dete na grudi.

Nahranjeno dete bi zatim odnosili, a žena je opet zauzimala svoj položaj, i uvođena je
nova grupa gledalaca.

*

Star i oronuo čovek iz okoline Tetova, oko šezdeset mu je godina. Odavno je u Beogradu,
gde nosi ugalj i drva po kućama. Ima odraslu decu koja su se poženila i poudala i razišla
po svetu. Žena mu je vek provela na selu. Sad je došla u Beograd, nakratko, i priča
drugim ženama, žaleći se.

Nekad su, kaže, svi ljudi odlazili u pečalbu. Tako ostavi čovek ženu kod kuće da pazi
decu, a njega nema po pet-šest godina. Tako je i ona živela. Od trideset i pet godina
braka muž joj nije bio više od pet-šest godina u selu. Žena samuje i vene. Ne sme da
pogleda drugog muškarca u selu, jer će svet odmah na nju: „Kurva, kurva!“. A njemu,
mužu, ne kaže niko ništa i ne pita ga šta radi tamo u svetu.

E, sestro moja, završava žena, pa prođe mladost, pa stiže starost, pa danas bih platila da
neko hoće da mi kaže: „Kurva!“. Ali neće. Dockan.

*

Jaka studen i sitan gust sneg, a uz to - košava. Sneg kruži i veje u stotinu kovitlaca i
čevrntija, čas udara u oči, čas sipa za vrat, čas briše po zemlji, čas praši visoko iznad