Page 89 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

Sav utonuo u patnju, samo se pitam da li ću izići iz ovog mračnog vira koji ovako
povremeno zavitla oko mene splet mojih rođenih misli, sećanja, slutnja, nagađanja i
predviđanja. Nada kaže: da, a sve ostalo govori: ne. Između toga da i toga ne prolazi
vreme koje bi trebalo da je mera mog života, a u stvari nije drugo do mera moje patnje.

Tako i sada, dok se savijam između dva kamena smrtonosnog žrvnja - da i ne - želim i
očekujem druge dane, za koje bih s pravom mogao kazati da su dani mog života.

*

Ništavni ljudi se nikad ne ubijaju sami. U tome su slični plemenitim i hrabrim ljudima koji
gotovo uvek nalaze snage da sve izdrže i prevaziđu. Ali to je samo prividna slika.

*

Priznaću bez oklevanja: ne volim mnogo one koji vole mnogo da pitaju, a onima koji su mi
prijatelji kazujem često i nepitan, sve što žele da znaju o meni, mojim mislima, planovima i
poslovima, kao i o osećanjima koja ih prate.

(Naknadno sam našao sličnu misao sv. Avgustina: „Si nemo ex me querat, scio; si
querenti explicare velim, nescio.“)

*

„Gotovo svaki živ čovek nosi svoju tajnu.“ To ne mora biti netačno, iako je malo
romantično kazano. Možda zaista svaki od nas nosi tako neku tajnu. Nečija je manja,
nečija veća, dublja po smislu i važnija, nečija beznačajna, a nečija kao da i ne postoji.
Neko svoju tajnu čuva bolje, nego gore, neko apsolutno i potpuno. I kad bismo umeli
tumačiti izraz ljudskog lica, stvarni a skriveni smisao čovekovih reči i pokreta, otkrili bismo
dosta čudesno lepih i neverovatno strašnih stvari o kojima naša mudrost i ne sluti, o
kojima nikad ne govorimo i ne pišemo. I znali bismo više, bar nešto više, nego što znamo
o čoveku i njegovim putevima i bespućima.

*

U narodnoj mudrosti jasno je izražena želja da čovek umre bez velikih bolova i bez dugog
ležanja, to jest bolovanja.

U Hercegovini se može čuti ova uzrečica: „Ne daj, bože, teška bola ni duga loga“, a dve
glavne reči u njoj naglašene su kao što je gore naznačeno.

*

Svi znamo i vidimo kako često i lako ljudi propadaju, ali isto tako često i lako zaboravljamo
da čovek ne propada samo i jedino stoga što se propadljiv rodio.

*

Ko ne ume da nađe svoje mesto u svetu ovakvom kakav je i da se pomiri sa mišlju o
postojanju smrti, taj je već izgubljen.

*