Page 220 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 220

B























                                                    BAGREM

                               Robinia pseudacacia L. -             P3ipiHonaceae


               Bagrem je  poreklom  iz  Kanade.  Kod  nas  se  mnogo  gajL  Drvo  je visoko
        oko  20  m.  Cveta  u  maju.  U  narodu  se  upotrebljava  evet,  rede  list  (Robiniae
        pseudacaciae  flas  ef  folium).  Cvet  treba  brati  neposredno  pre  otvaranja,  a
        list  jo~  dok  je  mlad.  U  evetu  ima  flavonskih  heterozida.  asparagina,  sluzi,
        voska,  etarskog  ulja  i  fitosterola.  Cvet  se  upotrebljava  U  obliku  caja  (5  na
        100)  za  lak~e iskasljuvanje  i  protiv  nazeba.  List  (5  nu  100)  izaziva  jace  lu-
        cenje  zucL

               Bagremova  kora  je  otrovna,  zbog  cega  je  ne  treba  koristiti  kao  lek.
        Otrovnost  potice  od  toksalbumina  robina.  Zabelezeni  su  slucajevi  trovanja
        deee  ovom  koram.

               Narodna  tmena:  akacija,  akac,  akacija,  bagra,  bagrema,  bagren,  bela
        bagrena,  beli  bugrem,  bela  drvo,  bela  evece,  bijela  bagrena,  bijela  draca,
        bijela  kapiniku,  gospodinov  tm,  egiptonska  tmina,  kralj,  kraljevo  drvo,  kra·
        Ijegac,  krunciea,  morska  draCa,  nerod,  robinija,  signojka,  stambolska  dra-
        Ca,  hacija.





                                        BADEM, BAJAM,  MINDAL


         Prunus amygdalus  StJOdkes  ( = Amygdalus communis L.)  -                              R05aceae

               Kod  nas  su  poznati  go r k i  bad em  (var.  amara)  i  s 1 a t k i  iii
        pit 0  m i  (var.  dulcis).  Medu  njima  nema  razlike  osim  ~to  u  semenu  gor-
        kog  badema  ima  heterozida  amigdalozida,  a  u  slatkom  nema.  Zato  je  seme
        gorkog  badema  lekovito  :i  otrovllo.  Badem  je  poreklom  iz  Male  Azije  i  Me-
        sopotamije,  odakle  se  ra~irio svuda  oko  SredQzemnog  mora.  U  Srednjoj  Ev-
        ropi  cesto  strada od  mraza.  Kod  nas  na  jugu  raste  poludivalj.  Badem  je oko
        5  m  visoko  drvo,  s  duguljastim,  ~iljastim, po  rubu  o~tro testerastim  listovi-
        rna  i  vrlo  lepim  ruiicastim  cvetovima,  prvim  vesnicima  proleea.  Plod  je
        duguljasta  ko~tunica, ima  zelen,  ma!ljav  epi·karp  i  slabo  mesnat  mezokarp
        koji  se  osu~i i  otpadne  jo~  dok  badem  stoji  na  drvetu.  U  ko~tunici  (endo-
        karp)  ima  jedna,  rede  dYe  semenke.
   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225