Page 223 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 223
LECEN1I! BlUHM
224
biljka je svojstvenog mirisa, a ukusa je Ijutog, toplog i pali. Raste po suvim
mestima. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii
u jesen. Sadrii gorku materiju pimpinelin, izobergaptena, saponozida, etar-
skog ulja, urnbeliferona, gurne, smole, tan ina i kumarina. Kao i druge sro-
dne biljke iz iste porodice, i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje
i disanje.
Ostala narodna bnena: bedranica, bedrenac, bedrenik, bedrenicak, be·
drinica, bedrica, bedrnac, goveda trava, gorka komoracika, zaduh, jarcija
trava, pupcajivica, reska, silj, hazman trava.
Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. (veliki bedrinac,
biberu~a, velika bedrenika, div-ana1ion, diva mirudija, pimpanela).
1. Bronhijalna astma: po 35 g bedrinca i steie 1 po 15 g Usta breze
i rute. Tri supene ka~ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode,
ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku.
2. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca, zalfije, kamilice i hajducice.
Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·, kad se prohladi,
procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta.
3. Upa/a usia: po 20 g bedrinca, karnilice, hajducice, ialfije i trave od
srdobolje. Tri supene ka~ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na
blagoj vatri, ostaviti 2 sata, procediti i grgljati.
4. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana, po 10 g kami-
lice, ocajnice i cveta od trna i 30 g hajducice. Jednu supenu ka~iku caja po-
pariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti.
BELA VRBA
Salix alba L. - Sa!licaceae
Rano u proleee guli se glatka kora sa grana (Salicis cortex) starih
2-3 godine i osusi. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida).
Sadrfi aka So;. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima
razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I, ciklicni alkohol koji se oksiduje usa-
licilnu kiselinu. lma jo~ i 10-140;. katehinskog tan ina, smole, gume, vo-
ska i kalcijum-oksalata. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao
lokalni anestetik. Do otkriea cinhona (hinin), vrbova kora je upotrebljavana
i protiv malarije. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida.
Protiv Itazeba, visoke temperature, za znojenje: uzima se tnput dne-
vno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore
kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pije u 3 obroka pre jela. U istu svrhu
upotrebljavaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. Pije se ~to to-
pliji caj.
Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta-
"iea, Ijoskavca, kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. Dve supene kasike ove
sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra, a pola uvece pre
jela.
