Page 225 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

226 L1!CI!NJE BIUEM

SadrZl smole, gorke materije, vitamina C, ~eeera tzv. pinitola (izomer
manitola) i eta r s k 0 g <u 1 j a, koje se sastoji iz aUa-pinena, dipentena:
silvestrena i kadinena.

Upotrebljava se u obliku infuza, sirupa itd. U obliku ulja iJj ekstrakta
dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za dralenje koZe.
Sirup: 100 g borovih pupoljaka popariti sa pala litra kljutale vode i
dr"ati na toplom mestu (uk raj ~tednjaka) 1-2 sata, procediti i pome~ati sa
1 kg meda. Pije se protiv hronicnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno.

Dodatak vodi za kupanje: 150 g pupoljaka prokuvati 10 minuta u 1 Ii·
tru vode i do dati vodi za kupanje obolelih od reumatizma.
U nedostatku be log, mogu se koristiti i pupoljei drugih barova.
U IiJcu raznih borova ima (zimi) 100-170 mf!}'/o vitamina C, karotena,
etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Borove igliee mogu se upotre-
biti kao i pupoljei. Zimi su one cesto jedini izvor vitamina C. Cajem od
ig!ica uspe~no su se borili protiv skorbuta u ratovima (cak i u II svetskom
ratu): vrh grancice sa 10-20 igliea prokuva se u pola !itra vode, ocedi, za-
slad! i pije.
Svi delovi bora sadrle etarskog ulja (terpentinsko u/je) i smole, pa se
zbag 'toga upotrebljavaju za inhalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. Ovo je
vaZoo, pre svega, za mesta gde se sakupljaju i kreeu velike mase Ijudi.
U kori borova ima 20-500/0 tanina, gorkih materija i fIavonskih je· .
dinjenja, zbog cega se upotrebljava kao tonik.

Seme primorskog bora (Pinus pinaster Sol. et Ait. = P. maritima Lam.)
je vrlo hranljivo, jer una oko 230;. masnog ulja .i oko 22'10 belancevina.
Katran dobijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se
za lecenje koznih bolesti.
Borovi se sade svuda gde covek zivi i radi, jer isparljivi sastojci (etar-
sko ulje) ne same da prijatno miriSu, osveZavaju i povoljno deluju na co-
vekovu psihu, vee ti sastojei imaju i antimikrobna, antisepticna svojstva.
Zato treba svuda saditi borove i Ikao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog
Zid!1aJVstvenog znaCa~a pogorovo danas kad je zagadenost vazduha sve veca,
pa sarnim tim i bole~tine u velikim industrijskim eentrima i gradovima.
Narodna !mena: avtica, autea, belobor, bijeH bor, bjelobor, bor, be-
rika, divlji bor, obieni bor, smrok, hvoja, cam, ~umski bor.

.BELl BUN, KRANJSKA BUNIKA, LEUKOVAC,
KRANJSKI VUCJAK

Scopolia carniolica Jacq. - Solanaceae

U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. Raste na Karpa-
tiIna, odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. 1ma ga
i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj, u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama.

Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Naraste do 80 em. Plod
je dvopregracilla taura.