Page 221 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 221

222                                                                             Ll!CBNJ1!  BlL11!M

                Droga.  -    Seme  gorkog  badema  (Amygdalae  amarae  semen)  je  nesime-
         tritno  jajasto,  spljo~teno,  pri  vrhu  suzeno  u  mali  ~iljak,  do  25  mm  du-
         gatko,  15  mm  ~iroko i  10  mm debelo. Seme  je obavijeno  k 0  z a s tom  I j u-
         s k 0  m  sme(ie  boje,  koja  je  uzdut  brazdovito  naborana,  rapava  i  p r a ~ n a.
         Pod  vrhom  je  smesten  pupak,  a  na  podlozi  velika,  okrugla  halaza  (kotvica,
         okica).  U  topJoj  vodi  Ijuska  omek~a i  lako  se  skida  s  jezgre.  Jezgra  se  sas-
         toji  od  dva  velika,  bela,  pljosnato-ispupt ena,  uljasto-mesnata  k 0  til e d 0-
         n a,  koji  se  lako  razdvajaju  i  daju  se  seci  kao  vosak.  Na  vrhu  kotiledona
         vide  se  korentic  i  pupoljtic  (p I u m u 1 a).

               U k usa  JC  gorkog i  uljastog,  a  mirisa  nema,  ali  kad se  zvace,  oseea  se
         m i r i s  na  cijanovodonitnu  kiselinu  i  benzaldehid,  tzv.  »miris  na  gorki
         badem •.

               Kad  se  semenke  rastrljaju  sa  h I a dono m  vodom,  dobija  se  emulzija
         mirisa  na  c i jan 0  v 0  don i k        j  ben z a Ide hid.
               Kotiledoni  moraju biti  potpuno beli,  nikako  zuckasti.  Ne  smeju  se  upo-
         trebljavati  stare,  uzezene,  nagriZene  iii  zdrobljene  semenke.
               Sastav.  -     U  semenu  gorkog  badema  ima  40-55%  mas n 0  g  u I j a,
         oko  25%  belan~evine,  do  5%  ~ecera, sluzi,  gume,  2,2-4%  ami g d a lin a
         (amigdaJozida),  bezbojnog  kristainog  heterozida,  od  koga  'Potite  gortina,  k>
         kovitost  i  otrovnost  gorkog  badema.
               U  prisustvu  vode  i  enzima  emu I z ina  amigdalozid  se  hidrolizuje
         na  cijanovodoni~nu kiselinu  i  benzaldehid  (Oleum  Amygdalae  amarae  aethe-
         reum  ill  etarsko  ulje  gorkih  badema)  i  dva  molekula  gli,koze.
                 U  slatkom  bademu  ima  malo  vise  secera  iulja, ali  onema  cijanogenet-
         skih  heterozida.
               Upotreba  -      Seme  gorkog  badema  sluti  za  izradu  »vode  od  gorkog  ba·
         dema«,  etarskog i  masnog ulja. Najpre  se .ilScedi  masno  ulje,  pa se zatim  po-
        gace  s  vodenom  parom  destiluju,  posto  se  prethodno  dne  izvesno  vreme  u
         hladnoj  vodi  da  dode  do  hidroJ.i!Ze  amigdalozida.
               Semenke  gorkog  badema  su  otrovne  zbog  arnigdalozida.  Veea  kolicina
        moie  izazvati  i  smrt.  Cijanovodonitna  kiselina  je  fudroajantan  otrov,  skoro
         trenutno  dejstvuje.
               Voda  od  gorkih  badema,  Aqua  Amygdalae  amarae,  deluje  kao  narkotik
        i  sedativ.  Cesto  se prepisuje  s  morfinom.  Najveca  dnevna  doza  je  6  g.  Voda
        mora  sadrlati  10f0  cijanovodonicne  kisellile.
               Bademovo uJjc. -        Masno ulje dobijeno ce(ienjem  zrelog semena slatkog
        i gorkog  badema.  Za  farmaceutske  svrhe upotrebljava  se  sarno  najbolje ulje,
        ono  dobijeno  prvim,  hladnim  ce(ienjem  (»prvenac«).  Bistra,  bledozuckasta
         te~nost gotovo  bez  mirisa  i  vrlo  blagog  ukusa.  Ne  susi  se.  Na  -looC  ostaje
         tetno  i  bistro.  Sadrii  oko  Boo/.  trioleina.
               Seme  slatkog  badema  sluzi  za  izradu  Emulsio  Amygdalarum  dulcium,
        a  od  ulja  se  spravlja  Emulsio  oleosa.  Kao  jedno  od  najboljih  biljruh  ulja,
         sluti  kao  blaga  masna  podloga  za  izradu  melema  i  kao  rastvarac  za  sprav·
         Ijanje  kamforovog ulja. Mnogo  se ceni  u ·kozmetologiji.  Po~o je skupo, testo
         je  talsifikovano.

               Ostala narodna lmena:  arnendula,  bajarna, bajan, bojarn,  mandala,  men·
         dalj,  mendula,  migdal,  mjendula,  omendula,  pitomi  badem.
   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225   226