Page 217 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 217
218 LECBNJE BILJBM
smrdljiv korov neprijatnog ukusa. Upotrebljava se koren, list i plod (Ebuli
radix, folium et fructus). U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih
materija. U celoj biljci ima malo etarskog ulja, gorkJh materija, raznih se-
cera, a u plodu ima valerijanske, jabucne i vinske kiseIine, tanina, antoci-
jana (modra boja sokal i pektina.
Koren se u narodnoj medicini upotrebljava spolja i iznutra protiv re-
umatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m
dekoktu drli ruka i·Ii noga; istavr.emeno se pije 2-3 case dnevno. - Svi
delovi biljke deluju purgativno, ditfreticno i izazivaju znojenje. Zrele bobice
se izgnjeee i ostave 2-5 dana, pri 6emu se odigra vrenje, .sok se izbistri, po-
sle cega se i· scedi i profiltruje. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i eg-
cenje. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svoj-
stvenog, ncprijamog mirisa, od koje bolri glava.
Druga narodna imena: abad, abdika, abzovina, avdika, avta, a1dum-tra·
va, anta, aptika, aptovina, aptovnjak, aptuga, aftika, bazg, bazdika, bozovina,
bujad, zovina, kokosije groz(!e, kurjaeki rep, optovina, smrdljiva zova, ste-
nicnik, habad, habdika, habdovina, hapta. haptJika, hobed.
ARAPSKA GUMA
Gummi arabicum
Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok, koji
curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia, OISObito Acacia Senegal
WHld. - Mimosaceae (bijela akacija, egipatska akadja). najviSe u Sudanu
od Crvenog mora do Senegala. Komadi razne veIieine i oblika, bez mirisa,
sluzastog i bljutavog ukusa. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu, zilavu
i lepljiru masu. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula, pasta, emul-
zija, pastila itd. .
Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i
gornjih disajnih puteva, kao i deejih proliva. UIazi u sastav pastila i raznih
bombona protiv kaslja. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za
izradu bombona, za proizvodnju lepka i dr.
ARIS
Larix decidua Mill. (=Lardx europaea DC.) - Abietaceae
Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. Raste
u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. Upotrebljavajou se kora,
pupoljak i list (Laricis cortex, gemma et folium), a naj6esce terpentin, u
farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta)
koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala.