Page 244 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 244
BOLDO. BORMINA, LISICINA . ..
245
Za musku bokvicu: bukviea, glavor, duga bokva, dugi trputae, fenska
bokvica (Ku~an), Zilovljak, konjsko rebro, krepotee, mala bukviea, mu~ki
zilovlak, popova lozica, treputae, tripotee, troputae, ernoglavae.
Za srednju bokvicu: bokva, zenska bokviea, sredn;ja OOkva, srednja buk-
viea, triputae, troputae, siroki prpotee.
Za buacak: blesnik, bolhnjak, boBinee, bu(h)aeica, bu~ika, lisnati tr·
putae, pasja noga.
BOLDO
List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. -
Monimaeeae. Glavni lekoviti sastojak je alkaloid boldin. Ulazi u sastav raz·
nih lekova za jetru i zuc; deluje i protiv erevnih parazita, diuretieno i se·
dativno.
BORAlINA, LISICINA, POREC, BORAC
Baraga officinalis L. - Borag~naceae
JednogodiSnja zeljasta, grubo eeki[ljasto dlakava biljka, visoka 30 do
60 em. Donji listovi su u rozeti. krupni, na dugaekim drskama i elipticni,
a gornji duguljasti, sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. Listovi su po obodu eeli,
ali su talasasto naborani. Stabljika je ~uplja, razgranata, debela i sadrhi mnogo
sluzastog soka. Cvetovi su plavi, rede beli ill purpurni, udrruiem u povijene
evasti na vrhu grancica. Cveta od maja do avgusta.
Rasprostranjenost. - Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima, svuda
gde ima mnogo azotnih jedinjenja.
Svojstva. - Ukusa je na krastavee. Slabog i svojstvenog mirisa. Ne-
prijatno, skoro bodljikavo dlakava, tako da eoveka odbija.
Droga. - List, evet i eela biljka (Boraginis folium, flos et herbal.
Gajenje i berba. - Seje se u martu iii aprilu na lako, rastresito i pIa-
dno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja, a kasnije se proredi da struk
od struka bude u redu oko 35 em. Bere se kad je biljka u pUllom evetu,
obieno juna-jula.
Sastav_ - Oko 25% sluzi, 25% tanina, malo etarskog ulja, saponina,
masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1.i-
Irata. U mladim biljkama ima malo alantoina.
Upotreba. - Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo}
stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Cvet ulazi u sastav
evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. Velike kolicine
sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje
s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. Svez sok
iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma.