Page 240 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 240

BOB.  BOllE  DRVCE
                                                                                                      241

         krvi.  Neoprezni  daju  pijancima  iseecien  sok  blju~ta, od tega  se  javljaju  jako
         povracanje  i  proliv.
               Bljus/  je  o/rovan,  pa  ga  zbog  toga  treba  izbegavati.  Nije  dovoljno  is-
         tralen  ni  hemijski  ni  farmakodinamski.  Sadrii  skroba  i  sluzi  u  kojoj  se  na-
        laze  vrlo  krupni  i  vanredno  o~tri  knstali  kalcijum-oksalata  koji  ozleduju
        kofu  kad  se  korenom  trlja  bolno  mesto  na  telu.  Verovatno  da  ima  i  sle-
        roidnih  saponozida.  Zabelezeni  su  smrtni  slutajevi  trovanjem  i2  neznanja.
         I  bobice  su  otrovne  (otud  narodno  ime  zmijino  grotae).
               Dmga  narodna  imena:  ble,  bluz,  IYljust,  bjJu~tan,  blju~tina,  blju~c,
         zmijino  grozde,  kukovina,  erna  loza,  crne  kuke.




                                                      BOB


                                     Vicia  taba  L.  -     Papimnaceae

               JednogodiSnja  zeljasta  biljka,  visoka  60-140  em.  Poreklom  je  iz  Azije,
         a  kod  nas  se  gaji slicno  pasulju  i  gra~ku. U  zeienim  mahunama  je  nadeno
        dioksifenilalanina,  leucina,  asparagina,  tirozina,  oksitiramina  i  proteolitskih
        enzima,  a  u  eve!u  bojena  materija  antofein.  Dvadeset  pet  grama  eveta  po-
        pari  se  sa  pola  litra  kJ}ucale  vode  i  posle  2  sata  oeedi,  iseedi  i  pije  protiv
        akutnog  pielonelrita  i  nefriticnih  kolika,  jer  ublazava  bolove  i  pomale  iz-
        bacivanje kamena iz  bubrega. -            Isto  tako,  u  narodnoj  medici'lli  koristi  se caj
         zelenih  mahuna  (250  g  kuva  ·se  IS  minuta  u  I  litru  vode  ~  popije  u  toku
         dana)  za  lecenje  upale  be~ike.
               Narodna,. Imena:  bakla,  beb,  bobae,  veliki  bob,  konjski  bob.





                             B02:JE  DRVCE

              Artemisia abrotanum L. -             Compositae


               Trajna  mirisna i  gorka  biljka,  visoka 60 do
         120  em.  Gaji  se  (i  podivlja)  kao  narodno  evece,
         najcesce  po  grobljima.  Miri~e  istovremeno  na
         limun  i  pelen.  Stabljika  je  skora  odrvenjena.
         Lislovi  su  tanki  i  usko  perasto  deljeni.  Cve-
         tovi  su  sitni,  zuli,  sakupljeni  u  malene  glavi-
         caste  evasti.  Cveta  od  juna  do  oktobra.  Naj-
         lak~e  se  gaji  deljenjem  starijih  busenova  u  je-
         sen  na  rastojanju  70 x 70  em.  Sadrii  etarskog
         uJja,  gork'ih  matenija,  alkaloida  abrotina,  ta-
         nina  i  flavonskih  jedinjenja.  Upotrebljava  se
         slicno  pelenu,  ali  je  manje  gorak,  prijatnog  je
         mirisa  i  zbog  toga  se  lak~e  uzima.  Caj  sprav-
         Ijen  od  30  g  vrhova  grancica  u  cvetu  (Abro/ani
         herbal,  poparen  1  litrom  kljucale  vode  u  po·
         klopljenom  sudu,  pije  se  pre  jela.  Moze  se  poto-
         piti  u  ja'ku  rakiju  (200  g  u  litar  rakije),  drla-
         ti  10  dana,  ce~ce  muckaju6i,  i  piti  po  1  rak!ij-                 B021E  DRVCE
   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245