Page 245 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 245

246                                                                              LI!CI!NIl!  BIUEM


                Caj  za  mokrenje  i  znojenje:  20  g  cveta  popariti  sa  300  g  klju~ale vode
          i posle ~etvrt sata toplo popiti u  nekoliko navrata.
                Ako  neko  ne  moze  da  podnese  miris  pore~a,  treba  do dati  malo  lipovog
          i  rw.inog  cveta.
                Caj  za  iskaSijavanje:  pome~ati  jednake  delove  eveta  pore~a,  rw.e,  di·
          vizme,  belog  sleza  i  podbela  i  od  toga  uzeti  I  supenu  ka~iku,  popariti  ca·
          som  klj.ucale  vode,  poklopiti  i  posle  pola  sata  piti  svakih  IS  minuta  po  I
          ka~iku.
                U  narodnoj  medicini  boraiina  se  upotrebljava  za  lecenje  bubreznih  i
          zeludacno-crcvnih  oboljenja,  reumatizma  i  drugih  bolesti.
                Anticki  narodi  nisu  poznavali  porec.  Preneli  su  ga  Arapi  u  Spaniju,
          tako  da  se  i  danas  u  mnogim  zemljama  gaji  zbog  ukusa  koji  je  sliean  kra·
          stavcu,  pa  se  upotrebljava  iii  kao  salata  iii  kao  povrce  slicno  spanacu  i  ko·
         privi,  razume  se  sarno  mlado  li~ce pre  cvetanja  biljke.
                Narodna  imena:  boraga,  boraidina,  borazde,  boraziniea,  bora~a, ·bore·
         tina,  burai,  buraiina,  volovski  jezik,  kozmelj,  krastava,  krastavica,  poraga.





                                                  BOROVNICA


                                  Vacoinium  myrtillus L.  -           Erieaeeae

                Borovniea  je  grmic,  visok  do  50  em.  Kod  nas  raste  u  velikom  mno-
          ~tvu gradeCi  prizemnu  floru  mnogih  na~ih vlaznih  i  hladnih  planinskih  bu·
          kovih  i  cetinarskih  ~uma i  cis tina.
                Listovi  su  naizmenicni,  tanki,  duguljasto·jajasti,  2-3 em  dugacki  i  ima·
          ju  perastu  nervaturu.  Cvetovi  su  ruZicasto·beli,  zvonasto·eevasti,  pojedina.
         cni  i  obe~eni.  Cveta  u  prolece.  Plod  je  modro·erna,  okrugla,  soena  bobica
          sa  vge  semenki;  na  vrhu  se  vidi  krunicni  prsten.  Sazreva  u  leto.  Osu~ena
         bobica  je  srilezurana  i  velika  kao  biser.  Plod  treba  susiti  u  susniei  na
                  0
          65- 70 C.
                Bob ice  su  dosta  prijatnog,  nakiselo-slatkog  i  malo  oporog  ukusa.

                Droga. -     List ,i  osu~eni plod  (Myrtilli folium et fructus).  Lst  se  bere  u
          prolece sve dok biljka eveta, a plod sasvim zreo.

                Sastav.  -    Osu~ene bobice  sadrle ako  7-11 / 0  flo bat ani n a,  smesu
                                                                         0
          raznih  ant 0  e i jan 5  k,J h        he t e r 0  z ida  boja  borovnicinog  soka,  oko
         27'/,  i n v e r t n 0  g  sec era,  oko  6'/,  organskih  kiselina,  uglavnom  H:mu·
          nove,  jabuonc  i  cilibarne,  pektina,  oko  6  mgOfo  vitamina  C,  oko  1  mgOfo  ka·
          rotena  i  dr.
                U  listu  ima  do  ISo;.  pirokatehinskih  tan ina,  do  1,50;.  arb u t 0  z i·
          d a,  nekoliko  flavonskih  heterozida,  do  220  mft'/o vitamina  C  .i  dr.

                Upotreba.  -      Za  lek  se  upotrebljava  sveza  i  suva  bobica,  sok  iz  zrelih
          babica,  ekstrakt  i  vino.  Zbog  tanina  i  pektina  borovniea  deluje  kao  blago
          sredstvo  proti\'  dijareja  i  katara  ereva,  raznih  upala  sluzniee  j,td.  Zrele  bo-
          rovniee  su  prijatno  dijetetsko  ~redstvo za  jaeanje,  protiv  decjih  proliva  i
          akutnog  enterokolita  odraslih.
                Zbog  prisutnog  arbutozida,  list  deluje  slieno  listu  medvedeg'  gro!<!a
          i  diureticno.  Upotrebljava  se  i  protiv  seeerne  bolesti.
   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250