Page 305 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 305
306 LI!CENJI! BJUEM
trebi za lek. Za bubrege i srce postoje bolji, rnanje opasni lekovi. Ponekad
se za izvoz traii rizorn s korenjem (Vince/oxici rhizoma).
Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep, kosara, lastavicnjak, pa-
sja riga, svilni dubac, strasnica.
DIVLJA SALATA, OTROVNA LOCIKA, GORSKA OTROVNICA
Lactuca virosa L. - Oompositae
Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L.), pored ostalog, nepri-
jatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog
nerva. Raste svuda. Kad se odsece, iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji
stajanjern pornrci. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina, laktuko-
pikrina i drugih sastojaka koji deluju umirujuce, zbog 6ega je ranije upo-
trebljavan za ublazavanje bolova, protiv nesanice i za umirivanje, najcesce
zajedno s opijumom, lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima.
Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje!
DIVLJI KESTEN
Aesculus hippocastanum L. - Hippocastanaceae
Divlji kesten je visoko drvo, koje se kao ukras sadi po parkovima i
drvoredima. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Steta je lito se viSe ne sadi.
Droga_ - Od divljeg kestena se koristri seme i kora, rede i cver (Hippo-
castani semen, cortex et flos). S e m e se sakuplja u jesen, u septembru i ok-
tobru, kad opada sa drveta. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi
kvarilo na vlaznoj zemlji. Kod nas svake godine propadnu desetine vagona
divljeg kestena, jer ga niko ne sakuplja. Sa jednog drveta moze se nakupiti
viSe od 100 kg kestena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da
je lakovano. Ukusa je gorkog i neprijatnog. U industriji lekova se upotre-
bljava sarno semma jezgra; ljuska se odbacuje. U jezgri (kotiledonima) ima
40--60"10 s k rob a, 5-8% sap 0 n ina, 5-8"10 u I j a, 6--7% belan6e-
vine, gIikozida e sku lin a, g 0 r k i h rn ate r 1 J a, s t e r 0 I a, flavona,
vitarnina B , C i K. - U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih).
1
Krajern XVIII veka Parrnantje preporucuje da se .jz divljeg kestena
vadi skrob. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. U
XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice, a u industI'iji za izradu
lepka. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba, od koga se danas pravi
alkohol, aceton, dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. S obzirorn na
veIiki procenat skroba u divljern kestenu, u mnogim zemljama skolska
deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. Iz njega se u novije vrerne vadi masno
ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Homeopatska farmakopeja
propisuje s , eze oljustene kestene. Stajanjern, kesten gubi lekovitost. Zato
