Page 309 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 309

l ECENII!  BIUEM
          310

          mentalno  izazvanog  raka.  Medutim,  izgleda  da  ova  jedinjenja  deluju  ubi-
          ta~no  i  na  normalne  celije,  pa  je  tako  otpala  nada  da  se  ova  bUjka  upo-
          trebi  u  borbi  protiv  raka.
                 Narodna  !mena.  -       Osim  navedenih,  evo  jo§  nekoliko  narodnih  imena:
          bljuzak,  bljuja,  divlja  bu~a,  divja  dinja,  divji  kukumarici,  divjo  krastavice,
          mlunic,  nedirae,  netikalo,  pluiee,  strk,  strkaviea,  tikvic,  §ti.rkavae.





               DIVLJI  KUPUS,  DIVLJA  SALATA,  DIVLJA  RIGA,  DVOREDAC


                                Diplotaxis  tenuifolia  DC.  -         Orucifcrae


                Trajna  zeljasta  biljka,  visoka  do  80  em.  Raste  svuda  kao  zilav  i  smrd-
         ljiv  korov  ljutog  ukusa od prisutnog  sinigrozida,  zbog  eega  deluje  sli~no sla-
         ~ici i  renu. Upotrebljavaju se seme i  sveza eela biljka u  evetu. Cveta od maja
         do novembra.  Cvetovi su futi  kao sumpor.  Uzeta u  vecoj  kolieini, biljka moze
         biti  otrovna  od  prisutnog  alkaloida  nepoznate  grade.





                              DIVLJILADOLE2,KOSULJARKA,SLAK


                            Calystegia sepium R . . BI".  -       Convolvulaceae


               Dugovecna  zeljasta  povijU§a  cija  stabljika,  cesto  delimicno  po  zemlji
         polegla,  moze  da bude  dugacka  do  5  m.  Listovi  su  krupni:  liska  je  do  6  em
        dugacka,  gola,  sjajna,  u  obHku  potikoviee  iii  strele,  ali  je  vrlo  duga  i  §i-
        ljata.  Cvetovi  su  vrlo  lepi,  u  obliku  levka,  beli,  krupni,  upadljivi,  pojedina-
        eni,  4-6 em  dugacki,  izbijaju  iz  pazuha  lista  na  dugackim  drskama.  Ca§ica
        je  mala,  petodelna,  sarno  na  osnovl  srasla,  petozuba,  ostaje  posIe  opadanja
        kruniee.  Plod  je  sitna  eaura  s  mnogo  semena.  Cveta  oelog  leta.

               Rasprostranjcnost.  -        Raste  svuda,  a  najviSe  po  vlaZnim  sumama  i  se-
        novitim  mestima.

               Droga.  -    Koren  i  list  (Calyslegiae  radix  et  folium).

              Sastav_  -     Kao  i  druge  biljke  iz  porodice  poponaea  (Convolvulaceae),
        i  divlji  ladolez  sadrli  smole,  osobito  u  korenju  (oko  5-JOO/o).  Ima  i  tanina,
        flavonoida,  jednu  materiju  koja izaziva  zgrusnjavanje  krvi  (antihermoragik)
        i  dr.

              Upotreba.  -      Smola  korena  deluje  kao  laksans  i  holagog,  sliCno  jalapi.
        o  dejstvu  lista  ne  slam  se  miSljenja  terapeuta,  jer  tanin  deluje  suprotno
        smolL  U  biljci  ima  mnogo  raznih  soli,  zbog  eega  deluje  diureticno.  Kod  nas
        je  upotreba  divljeg  ladoleZa  nepoznata.
              Slicnog  sastava  i  dejstva  su  dye  srodne  domace  biljke  iz ·iste  familije:
        Calystegia  soldanella  R.  Br.  -       morsko  zelje,  raste  na  pesku  uz  more ' i  C.
        silvestris  R.  S.

              Narodna lmena. -         Evo  jo§ nekoliko narodnih imena:  veliki  slak,  zgon-
        cek,  beli  ladolet,  slatkovina,  hladolez,  eadorcic,  §atorce.
   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314